MISL I- Miroslav Krnjeta

Čuo sam interesantnu priču,majka i ćerka su kupile nove
zavese i bile su srećne i radosne a sa kauča ih je posmatrala
baka.U jednom trenutku baka je rekla,e pre deset godina
da sam kupila lepe zavese ja bih skakala od sreće a sada
ništa ne osećam,nemam želja,niti se radujem,sada znam
da kada čovek izgubi želje on nestaje.Kada bi se vratila
u mladost živela bi dan za dan i uživala u svakom trenutku
i radovala se malim stvarima,ne bi bacala vreme na
nebitne stvari i događaje u životu koje ionako nisam mogla
da promenim.

Čovek koji vodi bitke tokom celoga života,jednu za drugom
bez predaha i trunke odmora izgubiće rat.Ako nema bar
malo sunca da ga u borbi ogreje,utehu da ga ohrabri,makar
jednu dobijenu bitku da ga podigne izgubiće volju od velikog
tereta i umora,na kraju će dići ruke od svega i predaće se.
Teško je ljudima koji se čitav život bore bez pobede
i podrške,postaju ravnodušni i emotivno osakaćeni.
Kapitulacija je neminovna jer zamor i razočaranost
čine svoje.

Настави са читањем “MISL I- Miroslav Krnjeta”

Постидимо стварност… Мајра


Хајде да љубави дамо шансу
Да макар један трен заискри
Разнежи се и размигољи
Па вратимо се стварности исти!

Твој трептај ока ко слатка варка
Речи љубави безрезервне
Нека се царица устоличи
Тај златни дан за тебе и мене!

Дај буди храбри морепловац
И баци сидро услед тмине
Поларна светлост нек те обгрли
Има љубави, нек те не брине!

Ма пусти само пролазне ствари
Дане огољене па умивене
Окићене сатима беспућа лудих
Живи да вечност у нама крене!

Настави са читањем “Постидимо стварност… Мајра”

ИЛУЗИЈЕ УМЕТНОСТИ И ЗБИЉЕ – Драгослав Граочанкић

ИЛУЗИЈЕ УМЕТНОСТИ И ЗБИЉЕ

Премијера драме Љубомира Симовића „Путујуће позориште Шопаловић“ у Југословенском драмском позоришту, 8. марта 2020. године

Режија, сценографија и избор музике: Јагош Марковић

Ово је једна од најбољих инсценација најкомплексније драме Љубомира Симовића.

Пред нама је поетско, филозофско и иронијско позориште – од оне врсте која својим онтолошким промишљањем стварности и уметности често зна да засени и најбољу редитељску „опрему“.

Али, овде то није случај! На сцени су снажан, вишезначан текст и његово моћно и маштовито усцењивање који показују врхунске могућности театра као можда понајбољег репрезентанта свеколике уметности. У ову представу су инкорпорирани бројни облици позоришта, почев од античког, преко шекспировског –  до знамените театарске институције: путујућег позоришта, које напокон,  после бројних фактографских, чак теоријских студија, анализа и истраживања друге врсте, заслужено улази у наслов једне велике драме и представља инспирацију и подстицај на размишљање о свим (или бројним) облицима сценске уметности и њеног дослуха са стварношћу, не само минулом и садашњом него и са будућом.
Настави са читањем “ИЛУЗИЈЕ УМЕТНОСТИ И ЗБИЉЕ – Драгослав Граочанкић”

ЊЕНА ЈЕ КОСА БИЛА – Љубодраг Обрадовић

 


ЊЕНА ЈЕ КОСА БИЛА…

Њена је коса била…
А усне, а тело, а ход…

Она је била тако смирена
и равнодушна на изглед.

Она је била у тој тишини
мноштва које пролази,
тако спокојна, јасна,
а недокучива.

Њене су усне
брбљале нешто без везе,
о људима, о пролазности,
о деци, цвећу…
Њене су усне
брбљале неке глупе речи,
као да јој није стало до мене.
Настави са читањем “ЊЕНА ЈЕ КОСА БИЛА – Љубодраг Обрадовић”

Oзначите КАТЕГОРИЈУ приликом постављања Ваше поезије!

Зашто је важно да означите КАТЕГОРИЈУ ?

Зато што тако добијате, фактички свој сајт. Наиме. кад кликнете на КАТЕГОРИЈУ са Вашим именом и презименом, све Ваше песме (ако сте правилно обележили КАТЕГОРИЈУ) биће на почетној страни сајта.

Ево, рецимо кликните на категорије: Marina Adamović или Dragojlo Jović или Audio и видећете шта ћете добити на првој страни…

Љубодраг Обрадовић, власник и уредник сајта

  Ljuba

Настави са читањем “Oзначите КАТЕГОРИЈУ приликом постављања Ваше поезије!”

СЕНКЕ – Душан Комазец

Чије су оно вране над нашом њивом брате
које васцелог дана краду твој безмерни труд?
„Да л’ су те црне сенке у стопу што нас прате
предзнаци нових зала и тужних обзорја руд”?
 
Од њих се не види небо нит’ сунца најлепшег плам.
Минуо пој је птица, веселих воћњака руј.
Тишина свуд’ је ледна као да ближи се крај,
само долином сетном ветра се пролама хуј?

Сваком сузом из ока што пече као пламен
призиваш дах олује за поља жедна кише,
а небо немо ћути, тврдо ко’ мрамор камен?
Са поветарцем туге поток ти с’ лица брише.

Рођени крви моја, живиш ван времена злог,
не знаш зашто нас стално обзорја тужна плаше?
Ово је опомена, Вишњи нас кажњава Бог,
јер вране изнад њива, све су то сенке наше!

БОГИЊА – Промоција књиге Љубодрага Обрадовића у Крушевцу


Љубодраг Обрадовић – аутор књиге љубавне поезије “БОГИЊА” 

Преслушајте аудио варијанту промоције књиге БОГИЊА у Белој сали КЦК у Крушевцу.

У Белој сали КЦК 07.03.2012. године одржана је промоција четврте књиге поезије Љубодрага Обрадовића *БОГИЊА*. Програм је конципиран уочи 8 марта као спој поезије и музике у коме су као рецитатори наступили чланови КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице и сарадници из КЦК. Била је ово неубичајена промоција једне књиге поезије у којој су се стихови и певали.

БОГИЊА

Око тебе врти се свет…
Младост, љубав и прилике…
Ти напросто опијаш, сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!

Oко тебе бљешти сјај,
безброј срца слути срећу…
Око тебе лампиони, сви шампиони,
и нада да ока ти одсјај,
заборавити никад нећу…

Слободно скочи,
све кочнице откочи…
Живот је слеп, кад си тако лепа
по сувом док пливаш, у мирисима уживаш,
све скриваш, а смисао откриваш…

Слободно чизмом
згази цвет, који руди за грех,
и осмехом их отерај у очај…
Нека на коленима чекају рај!

Не, немоћ није крај жеља,
на сваком углу, на сваком прсту,
ниче букет пријатеља,
стотину и један,
и свако остаје жедан…

Клизе сузе, мисли лете,
а опчињени никако да се сете,
због чега их чежња ломи,
због чега им срце зебе,
ни зашто се увек воли
она, која гази цвет
и све који зраче…

Око тебе врти се свет…
Срећа лебди на крилима…
Зашто свима заледиш срце,
а happy end ти зрачи у очима…

© Љубодраг Обрадовић

Настави са читањем “БОГИЊА – Промоција књиге Љубодрага Обрадовића у Крушевцу”

Saša Milivojev : A CHALICE OF GORE !

Saša Milivojev / 2021
Saša Milivojev / 2021 / Photographer: Tarlan Bayramov

Saša Milivojev

A CHALICE OF GORE

Silence bites
Below school’s stairs
Trickling tears of fervent gore
From thy brethren’s veins
Their cups to the rim they pour

All is shattered in the blast
Heavens echoing with silence
Dracula is licking his lips
Threading fingers through their tears
Pouring for his laughing friends

Ask why, if you dare,
on your blood they’re feasting
you may lose your ears
the screwdriver your skull may be piercing

Chainsaw by the school
Truckloads of dead bodies
Buckets of ice of kidneys galore
Bloody lakes bear witness

Yet the World ‘s watching
Mercilessly

My torn heart
Still is beating
While a crow my heart is eating!

In that chalice of gore
Flows all evil of the world
In it glisten child’s eyes innocent
Shattered by the blitz

Voiceless stone
Sing of malice
Of the stake
Of the rope
Never will it pass
Our torment’s toll
Rivers of blood will forever flow

 

Saša Milivojev

Translated and recited by Ljubica Yentl Tinska