БЕРАЧИ ПАМУКА – Душан Комазец

Срце ми је тврдо попут горе црне,
што јецаје сунца у обиљу злата
испраћа бездушно до звезданих врата.
Жал њихов му не да вечно да утрне.

Душу ми убраше памука берачи,
милозвучјем речи што се нежно расу
по отужном дану, па не спозна да су
под маском анђела само освајачи.

У очају, смерном молитвом од Бога,
тражим душу другу, благовесну, коју
украо бих нежно, ал’ немам од кога.

Испраћам најлепше чежње ка покоју
у ноћи спознаје лажних идеала,
док млад месец руди, врх небеског вала.

Годишња награда ПоезијаСРБ за 2021. годину Драгојлу Јовићу

Видео је снимио Славиша Паунковић из Крушевца

После дужег затишја, 24. 5.2022. године у 18:00 сати у дворишту КПЗ Крушевац (која сада ради као саставни део Културног ценра Крушевац) поново је одржан програм ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА – ПоезијаСРБ у организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Културног центра Крушевац..

Овога пута спровели смо  у дело једногласно донету одлуку Годишње скупштине удружења песника Србије -ПоезијаСРБ да се годишња Награда додели: Драгојлу Јовићу за континуиран рад у Удружењу песника Србије – ПоезијаСРБ, ценећи посебно квалитет његове поезије као и његову ангажованост на свим пословима Удружења песника Србије ПоезијаСРБ.

Драгојло Јовић је одмах на почетку програма од Љубодрага Обрадовића – председника Удружења и Светлане Ћурђевић – заменика, примио награду и обратио се присутнима пригодном беседом и једном својом песмом. Награда се састојојала од дипломе, уметничке слике и 5 књига из издавачке продукције Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ.

Затим  су додељене награде по једногласној одлуци Управног одбора за књигу године у издавачкој продукцији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ за 2021. годину (период од сајма до сајма – Сајам књига и издаваштва Расинског округа) и то:


– за област поезије: књига Љиљане Тамбурић из Крушевца ДАМАРИ ТИШИНЕ;


– за област прозе: књига Латинке Ђорђевић из Цириха – Крушевца
ПТИЦА КОЈА НЕПРЕСТАНО ЛЕТИ;



– за област хумора и сатире: књига Драгана Матејића из Крушевца
ШИШАЊЕ ИЗ ДВА ДЕЛА;
Награде су се састојале од дипломе и 3 књиге из издавачке продукције ПоезијеСРБ.

 

Похваљене су књиге поезије – песнички првенци:

ТАЈНЕ ИСКРЕНОГ ОСМЕХА – Миона Ђокић и


ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА – Јасмина Димитријевић – Даница
Димитријевић-Петровић.

 

Награде су се састојале од дипломе – похвале и 1 књиге из издавачке продукције ПоезијаСРБ.

Програм су водили Данијела Јевремовић и Саша Милетић. У поетском и сатиричном делу програма учествовали су: Драгојло Јовић, Љиљана Тамбурић, Латинка Ђорђевић, Драган Матејић, Мирко Стојадиновић, Данијела Јевремовић, Градимир Карајовић, Милосав Ђукић Ђука, Светлана Ђурђевић, Миљко Шљивић, Живојин Манојловић, Слађана Бундало, Љубодраг Обрадовић, Драгиша Павловић Расински, Дарко Михајловић, Братислав Бата Костадинов, Мирослава Мира Смиљанић, Снежана Поповић, Дејан Петровић Кенац, Живомир Миленковић, Милан Марковић Лака, Нада Милосављевић Кети, Александар Дрндаревић Сингер, Милош Ристић, Стефан Кнежевић и Саша Милетић. У музичком делу програма наступио је Градимир Карајовић.

Фотографије ћемо због ограничења броја фотографија на Фејсбуку објавити из два дела:

Уживајте… /ПоезијаСРБ/


И ОВУ ПЕСМУ ПИСАЋУ ТЕБИ

И ову песму писаћу теби,
У зимској ноћи бар један стих,
Па ако ми зора испије душу ,
Читај песму моју, не слушај њих.

Не веруј ништа устима лажним,
Што вешто маску у јутро ставе,
А рањеним душама, као некад бабе,
Баце неки угљен и сливају страве.

Настави са читањем “Годишња награда ПоезијаСРБ за 2021. годину Драгојлу Јовићу”

Točak

Aman ljudi, pustite me više,
svojski se trudim da sve razumem,
možda mi duša pogrešno diše,
al’ ja drugačije i ne umem.
 
Plaši me samo da sve će stati,
ironija zla uzima meru,
evoluciju hoće da vrati,
točak ide u pogrešnom smeru.
 
Kome da pisci ostave dela,
u strahu bolna duša se pita,
kako bi reč moju razumela,
kad više niko neće da čita.
 
Proklinjem tiho sad sudbu svoju,
hteo bih život svoj da zamenim
hoću da nađem pećinu koju,
da se zauvek ja okamenim.
 
Настави са читањем “Točak”

Имамо ли снаге да објавимо књигу ? – “ПЕСМЕ и КОМЕНТАРИ” – Миљојко Ј. Милојевић

У припреми је прва књига поезије Миљојка Ј. Милојевића “ПЕСМЕ и  КОМЕНТАРИ”. Књигу ће као издавач објавити Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ уз помоћ свих Вас који пожелите да донацијом помогнете штампање и чување од заборава ове прве књиге једног одличног писца (чије су стваралаштво многи од нас пратили) који за живота није стигао да званично објави ни једну своју књигу.  МОЖЕМО ЛИ МИ ТО?

Ја сада знам да можемо, јер су почеле да пристижу уплате и до сада, закључно са последњом уплатом Светозара Савковића и Светлане Ћурђевић уплаћено је укупно 8.600,00 динара. До сада су финансијски штампање књиге подржали:


Латинка Ђорђевић

Љубодраг Обрадовић

Миљко Шљивић
Светозар Савковић

и

Светлана Ђурђевић

 

27.05.2022. године, примили смо још једну уплату у износу од 1.000,оо динара. Уплатилац је пожелео да остане анониман. ХВАЛА ДОНАТОРИМА!

Придружите се и ВИ!

Донације у износу од 500,00 динара и више можете уплатити на жиро рачун Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ: 205-514491-79. У знак захвалности као донатор добићете по изласку из штампе једну књигу “ПЕСМЕ и КОМЕНТАРИ” аутора Миљојка Ј. Милојевића. /Љ. Обрадовић – Уредник сајта/.

Песме у овој књизи “ПЕСМЕ и КОМЕНТАРИ” одабрао је и поређао по редоследу сам аутор Миљојко Милојевић Биле и било је то његово лично издање одштампано на кућном штампачу. Ми смо придодали и песме са сајта: https://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/index.php тако да ће књига бити обимна – преко 200 страна!

СОРАБИ

Магистру Ранђелу Јанићијевићу
земљописцу, повесничару, песнику
и врсном аутохтонисти.

Подунавље, Задунавље,
Дунав плави-Фисон стари
Црно море што налива
Сунце јарко док га зари
Сорабе ће још да снива-
Јер Србија цветна, жива,
Сорабска је плодна њива.

Од Плпчника, Бубња, Винче
И Старчева, Брањевине…
До Лепенског старог Вира,
Мој Сорабе, бакра принче
О теби се доказ копа и прибира

Настави са читањем “Имамо ли снаге да објавимо књигу ? – “ПЕСМЕ и КОМЕНТАРИ” – Миљојко Ј. Милојевић”

PRED SPAVANJE – Ljiljana Tamburić

PRED SPAVANJE

Kada tamna noć se spusti, na sećanja u samoći,
u toj tami kao zvezde, zablistaju tvoje oči…
Svaki kutak, oboji se, plavetnilom ozvezdanim,
pa se dan u punom svetlu, u tom mraku meni javi.

Ja pogledom tad’ pokupim, svu tu srmu s’ tavanice,
i smotam je kao gnezdo, da uspavam besanice.
One kao ptići traže, da u kljun im nešto stavim,
umirim ih i ununim stihovima izmišljanim.

Iz pesama, k’o iz rama, tvoj lik tiho progovara:
“Ova noć je bezopasna, tek prolazna, kratka tama…
Kad zažmuriš, sliku stvori, paunovim perom piši,
noćnu rosu,sa mog dlana, pred spavanje, pomiriši!”

Ljiljana Tamburić

Туђи цвет

 

Данас ми се самује
тихује
и не треба ми нико
нико ко не уме тишине да разуме.
Данас сам далеки неки свет
туђи цвет
ни ветар данас не желим ту
ни мирис ружа што
најављује лето
ништа не желим
ништа нећу
само тишину
ноћ
што пре ноћ да дође
да свет прекрије тама
да месечина открије
све што прекрива светлост дана.
Данас ми се самује
тихује
и не треба ми нико
нико ко не уме ћутњу да разуме.
Данас сам путник временских путева
туђих улица и туђих градова.
Нигде пријатељског лица
само се тишина смеши
и ноћ грли и душу лечи
од страних људи
од грубих речи.
Данас ми се самује
тихује
душа се ноћи радује
јер ноћ, ноћ никад не лаже
ништа не крије
и свему право лице открије.
Данас сам нигде
и нико
и ништа
само тишина
само мрак
далеки неки свет
туђи цвет.

( ’21. )

 

Lelek

  • Slomljene kosti nedužnih ljudi,
  • životi uzalud proliveni,
  • nesrećni vapaj ljudi me budi,
  • njihova bol sad živi u meni.

Leleke bolne u glavi čujem,

dečiji vrisak dušu mi truje,

kako životu da se radujem,

kada u meni besne oluje,

 

Nebeskom carstvu što pre ja hrlim,

da kleknem pred moćne apostole,

sve ljude na zemlji da zagrlim,

 

da se iskreno oni zavole.

Ja molim Boga i ove noći,

znam srećni dani brzo će doći.

 

autor

Jovica N. Đorđević

МОЈСИЊСКА СВЕТА ГОРА – Миљко Шљивић

У Србији, надомак Сталаћа,
Мојсињске се протежу планине,
у њима наша монашка браћа,
подигла свете насеобине.

У таквој Мојсињској „Светој Гори“,
за тиху молитву места скрита,
ту манастире Бог дивне „створи“,
од дошлих монаха Синаита.

Та „Света Гора“ молитву скрила,
између река што журно теку,
тиха молитва давно је била,
јоште у четрнаестом веку.

А живот миран, повучен и тих,
много монаха као и поста,
земља света поштована од свих,
и таква света до данас оста.

Пред нама је сада утабан пут,
што нам казује куд ваља ићи,
иако знамо да трњем посут
ми њим можемо у вечност стићи.

Треба да свако нађе себе ту,
па да на молитвама буде у:
Архангелима, Светом Јовану,
Мрзеници и Светом Роману.

ФЕДРАРО 2022. – Сусрети песника – ПоезијаСРБ.


У Етно кући Слободана Стојановића, 15.5 2022. године, одржан је први дан јубиларног 25 ФЕДРАРА, Фестивала аматерског стваралаштва Расинског округа. Наравно, првог дана одржани су пратећи програми ФЕДРАРА и то:
  • Ликовна колонија “мр Ратко Тодосијевић Баћо” и
  •  СУПЕС – ПоезијаСРБ”!

На ликовној колонији “мр Ратко Тодосијевић Баћо” учествовало је 6 сликара и то: Мирослава Петронијевић, Новица Симић, Дијана Обрадовић, Јелена Грковић,  Драгутин Атанцковић и Првослав Пендић Пенда.

На “СУПЕСУ – ПоезијаСРБ” ове године учествовали су песници: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Првослав Пендић Пенда, Милосав Ђукић Ђука, Љиљана Тамбурић, Градимир Карајовић, Боривоје Видијковић, Бранко Ћировић Ћира, Драган Тодосијевић Гана, Мирко Стојадиновић, Саша Милетић, Богдан Јевтић, Горан Минић, Дејан Петровић Кенац, Бобан Дашић,
Милан Марковић Лака и Миљко Бркић…

Пре СУПЕС-а одржана је и СМОТРА СЕЛА Града Крушевца!

На ФЕДРАРУ 2022. ће се ове године извести две предстве и то: • представа “АМАТЕРИ” КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице по тексту Боривоја Радаковића и у режији Ивана Богићевића,
• и представа ВЛАСТ АНАЛФАБЕТА по тексту Бранислава Нушића, у режији
Љубише Карсића и игрању театра 15 новембар Средње школе из Бруса.

Настави са читањем “ФЕДРАРО 2022. – Сусрети песника – ПоезијаСРБ.”

МЕРА – Андреја Ђ. Врањеш

МЕРА

Треба говорити скоро нечујно,
ако је могуће и заћутати,
не  бити као почетак ветра,
целом  јачином одфијукати.

Не возити слаломе брзе,
по стрмим оним странама,
не бити сигуран у познанства,
такви се испрате с ранама.

Ако волети знамо,
ни тада не додавати гас,
ко не спозна меру,
живи на сав глас.

Настави са читањем “МЕРА – Андреја Ђ. Врањеш”