Lelek

• Slomljene kosti nedužnih ljudi,
• životi uzalud proliveni,
• nesrećni vapaj ljudi me budi,
• njihova bol sad živi u meni.

Leleke bolne u glavi čujem,

dečiji vrisak dušu mi truje,

kako životu da se radujem,

kada u meni besne oluje,

Nebeskom carstvu što pre ja hrlim,

da kleknem pred moćne apostole,

sve ljude na zemlji da zagrlim,

da se iskreno oni zavole.

Ja molim Boga i ove noći,

znam srećni dani brzo će doći.

autor

Jovica N. Đorđević

Аутор: Jovica N. Djordjević

Rođen 22.08.1964. g. u Aleksinačkom Rudniku. Živi i radi u Negotinu sa suprugom Lidijom i kćerkom Ksenijom Види све чланке од Jovica N. Djordjević