PRED SPAVANJE
Kada tamna noć se spusti, na sećanja u samoći,
u toj tami kao zvezde, zablistaju tvoje oči…
Svaki kutak, oboji se, plavetnilom ozvezdanim,
pa se dan u punom svetlu, u tom mraku meni javi.
Ja pogledom tad’ pokupim, svu tu srmu s’ tavanice,
i smotam je kao gnezdo, da uspavam besanice.
One kao ptići traže, da u kljun im nešto stavim,
umirim ih i ununim stihovima izmišljanim.
Iz pesama, k’o iz rama, tvoj lik tiho progovara:
“Ova noć je bezopasna, tek prolazna, kratka tama…
Kad zažmuriš, sliku stvori, paunovim perom piši,
noćnu rosu,sa mog dlana, pred spavanje, pomiriši!”
Ljiljana Tamburić
(Прочитано: 44 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 806.607 пута)