БОЈ НА ПЛОЧНИКУ – Миљојко Милојевић Биле


БОЈ НА ПЛОЧНИКУ

Девет Лазар посекао гора
пут да спречи Мурату султану,
Агарене силне да примора
баш у место Плочник да застану.
Двадесет је иљада сељака
секло горе од зоре до мрака.

Дрхте горе долине и пути:
црна хорда Топлицу притиска
свуд се чује јаук, лелек, писка…
Злочин чине Агарени љути:
док Топлица носи убијене,
отимају и блага и децу и жене…

Стани мало свирепи султане,
на Плочнику заустави хорде,
с мачевима да укрсте ђорде,
пут ти крију балвани и гране…
дуг Србији овде ћеш да вратиш
и животом злочине да платиш…

А Топлица надошла ко море,
дрвље ваља црња од орања,
са обала камење одрања…
Из ње куља топла магла сива,
а два цара ко два горска дива
по тој магли мора да се боре.

У бој ступа Срђа Злопоглеђа,
силан јунак страшних црних веђа…
Од његовог погледа се страда,
он не кличе, он ништа не каже,
по два и два на копље набада,
преко себе у Топлицу слаже.

А коњ Вранац, као ала стара,
господару прићи ником не да,
ког погледа зубима уједа,
са све четир бије и обара.
До копита огрезо у крви:
гази, рже, оборене мрви.

И Срђина чета бескућника,
све јунаци од првога реда:
снажних прса и мрка погледа…
И без песме и бојнога клика,
руши, ломи, ко ураган прави,
мачем сече, ил рукама дави.

А тек горе сред царскога пута,
где се бије тешка битка љута,
своје ате разиграли  гојне,
три витеза – три војводе бојне.
Пријатељи од младости ране
Агарене руше на све стране.

Побратими у боју и пићу:
с  леве стране Топлица Милане,
а са десне Косанчић Иване,
у средини Милош Обилићу.
Хитри, лепи ко соколи сиви,
свак се живи тој тројици диви.

Настави са читањем “БОЈ НА ПЛОЧНИКУ – Миљојко Милојевић Биле”

Visits: 1313
Today: 7
Total: 637745

ПЕСМА ГОДИНЕ за 2009. годину


Miljojko Milojević Bile

GROBLJE, TAMA, ČAMA…

Ovde, na groblju u gradu,
iznad svakog dobra, iznad svakog zla,
počivaju drug do druga, ovdašnji do stranca,
i heroji, i genije slavni kraj tužnog pijanca
– svi u tami teškog, vlažnog, tla.

Ovde, u miru počivaju deca i ljudi i žene,
bez ljubavi, i sreće, i jada, i bez nade svake.
U tišini i dubokoj čami svoje crne rake,
očekuju voljene i drage…
Tu i moja draga očekuje mene!

A, ovde, na groblju moga milog sela,
iznikli i rastu sve cerovi sami.
Među njima jedna breza bela
prkosi tišini i grobljanskoj čami.

Kada me sahrane tu, kraj travnoga puta,
voleo bih da mi iznad čela mesto
cera, mesto gloga ljuta,
nikne samo vitka breza bela…

I u dane letnje i u noći jesenje i sive
šumi, šumi, šumi
sve lepše, i duže, i više…
Da se zvezde i okolni humi začude, zadive,
kako brezi pesme mrtav pesnik piše.

(c) Miljojko Milojević

NAPOMENA: Za najbolje u takmičenju za PESMU GODINE za 2009. godinu na sajtu PoezijaSCG proglašena je pesma Miljojka Milojevića Bila GROBLJE, TAMA, ČAMAPo mišljenju posetioca sajta najbolja je pesma *KAD DUŠA ZABOLI * koju je napisala Stana Minić! Pogledajte kako je izgledalo uručivanje nagrada na linku: VIII SUPES.


Stana Minić

KAD DUŠA ZABOLI

U iskopanoj duši opet raste pelin
tako malo reči za tako mnogo bola
i tako malo suza za tako puno tuge
ćutati ne mogu a pričati nemam s kim

nema ni sna da odmorim dušu od pitanja
ni zračka sunca čak ni u svitanja
kad isto je i noć i dan i jutro i mrak
kad nemam s kim da podelim

taj osećaj bola što je k’o smrt jak
ni srce svoje nemam kome dati
pa molim boga da prestane kucati
nek odmore misli u tom večnom snu
nek istrule ruke kad nemaju zagrliti
čoveka u čoveku prijatelja bar
ma kome treba život kada on to nije
zar se srce može baciti k’o stvar
u ruke onom kom su reči zmije…

© Stana Minić

Настави са читањем “ПЕСМА ГОДИНЕ за 2009. годину”

Visits: 300
Today: 2
Total: 637745

OMAŽ – Preminuo član Poezijescg BILE Miljojko Milojević – Nek mu je večna slava !!!!

Preuzeto od Vesne Mladenovic F:B. BILE –MILJOJKO MILOJEVIĆ je preminuo 26. decembra 2014. godine. Svaka reč s moje strane je suvisna… Poeta, lektor, intelektualac… roditelj koji je izgubio dva sina u jako kratkom periodu, deda, PRIJATELJ, DOBAR ČOVEK… izumrla vrsta… REMINU               Biografije pesnika – Miljojko J. Milojević Bile … Настави са читањем “OMAŽ – Preminuo član Poezijescg BILE Miljojko Milojević – Nek mu je večna slava !!!!”

Preuzeto od Vesne Mladenovic F:B.

BILE –MILJOJKO MILOJEVIĆ je preminuo 26. decembra 2014. godine.
Svaka reč s moje strane je suvisna… Poeta, lektor, intelektualac… roditelj koji je izgubio dva sina u jako kratkom periodu, deda, PRIJATELJ, DOBAR ČOVEK… izumrla vrsta…

11010596_10205353604135868_8169292686255790389_nREMINU

 

 

 

 

 

 

 

Biografije pesnika – Miljojko J. Milojević Bile

A – BIOGRAFIJE PISACA, Miljojko Milojević (Urediti Članak) od Ljuba Obradović

Bile Miljojko J. Milojević, rođen1936. g. u Spancu kod Kuršumlije.Završio Gimnaziju,Višu ekonomsku i Novinarsku školu u Beogradu. Pored ekonomskih poslova , a i profesionalno, bavio se novinarstvom.

Član je Književnog društva „Rade Drainac“ u Prokuplju. Radove objavljuje u časopisima: Tok, Jefimija, Putevi kulture, na internet sajtu Poezija SCG i Helli Shery.

Pesme su mu objavljene u Svetskoj antologiji o životinjama, Zborniku Zaveštanja – Udruženja srpskih pisaca iz Ciriha, Zborniku rodoljubive poezije Kosovo prvi prag Srbije i u knjigama *PRVI PUT* i *LJUBAVNI recePAT* – zajedničkom izdanju pesama stvaralaca na sajtu Poezijascg. Objavio zbirke pesama: U očima pesnika – 2008.g.; Potraga za sokolom – 2009.g.; Legenda o Kosti Vojinoviću – 2010.g. i Književne kritike pod naslovom Osvrti – 2010.g. Piše: pesme, prozu- kratke priče i književne kritike . Sada, kao penzioner, živi u Beogradu i u Spancu .

POTRAGA ZA SOKOLOM

Od kad su crni oblaci rumeno sunce prekrili,
i mučki Slobodu ubili,
svakoga dana
iz geta, između gavrana,
ja, tužan do bola,
na mračnom nebu tražim sokola.
U gnezdo sokolova
uletele brbljive svrake i s Kosova
ljuti psoglav sa nagonom pljačkaša, ubica…
Ja, ljut do bola,
između klečalica i rugalica
na porobljenom nebu tražim sokola.
Od kad je zvezda crvena pala,
čopori stranih tvorova, lisica, šakala,
uz ervrolizsce zločinom se ponose
i za džabe sve što žele grabe, nose…
Ja, besan od bola, ne nađoh sokola!
Kad saznam gde spava probudiću lava!
Tada će zakliktati i sivi soko
i uzletećemo visoko, visoko…
S crvenog sunca razbićemo oblak tmasti,
razjuriti haške lovce i psoglave napasti.
Porobljenom, časnom, rodu
vratićemo Dostojanstvo i Slobodu.
U Slobodi, širom moje zemlje nove,
uzgajaću golubove, sokolove i lavove.
Kad potomke zdrave rode
učiće ih: sve dok zvezde rumen zrače,
da porobdžije nisu jače
od Poštenja, Pravde, Sloge i Slobode!

(C) Miljojko Milojević

Настави са читањем “OMAŽ – Preminuo član Poezijescg BILE Miljojko Milojević – Nek mu je večna slava !!!!”

Visits: 33
Today: 0
Total: 637745

Jela- Miljojko Milojević

JELA Na proplanku iznad sela ispred šume i bokora jorgovana, stasala je, zimzelena, vita jela. Ispod njenih gustih grana, u svežini njenog hlada, vezak vezla pastirica Jela mlada. Vez’o sam joj slatke priče, o ljubavi što iz mladog srca niče. Zanesena u svoj vez gledala me s čežnjom vrelom a na platnu snežno belom širio … Настави са читањем “Jela- Miljojko Milojević”

Bile

JELA

Na proplanku iznad sela
ispred šume i bokora jorgovana,
stasala je, zimzelena, vita jela.
Ispod njenih gustih grana,

u svežini njenog hlada,
vezak vezla pastirica Jela mlada.
Vez’o sam joj slatke priče,
o ljubavi što iz mladog srca niče.

Zanesena u svoj vez
gledala me s čežnjom vrelom
a na platnu snežno belom
širio se veličanstven rumen slez.

Jesen stiže: magle… kiše…
Ispod jele ne ljubi me Jela više!
Moja Jela, moja ljubav, čežnja, nada…
vratila se u svetlosti velegrada…

Joj, uh, ah, što boli,
što srce strada
pastirica kad se voli!
Kad se ljubi pa izgubi
u sivoj gžungli velegrada…

***

Ej, taksisto, kočijašu,
gasi tadžu, gasi, gas!
Ne vozi me u velegrad,
već u krčmu staru našu
da utažim gorki jad,
u vinu da nađem spas…
In vino veritas!

(C) Miljojko Milojević
15.2.2011

Visits: 77
Today: 0
Total: 637745

Vuk – Miljojko Milojević

VUK Sneg, led, vetar, ciča zima jaka… Februar je, vukovi se pare, a za starog vuka, vuka samotnjaka, sad ne mare ni vučice stare. Za čoporom više se ne vuče, već sam luta po seoskom putu i proklinje tešku starost ljutu… Puška puče -pade stari vuče! Dok vučari mrtvog vuka nose, žito, meso, sir i … Настави са читањем “Vuk – Miljojko Milojević”

Bile

VUK

Sneg, led, vetar, ciča zima jaka…
Februar je, vukovi se pare,
a za starog vuka, vuka samotnjaka,
sad ne mare ni vučice stare.

Za čoporom više se ne vuče,
već sam luta po seoskom putu
i proklinje tešku starost ljutu…
Puška puče -pade stari vuče!

Dok vučari mrtvog vuka nose,
žito, meso, sir i novac prose,
na pun mesec dalek, leden, žut

negde urla vuk samotnjak ljut…
Od svog sina: novog moćnog vođe,
ni oglotke ne sme da zaglođe

(c) Miljojko Milojević
Poezijascg 31. Januar 2009.g.
Komentara: 17; Pročitano: 242; Ocena: 5

Visits: 35
Today: 0
Total: 637745

JELA – Miljojko Milojević

JELA Na proplanku iznad sela, ispred šume i bokora jorgovana, stasala je, zimzelena, vita jela. Ispod njenih gustih grana, u svežini njenog hlada, vezak vezla pastirica Jela mlada. Vez’o sam joj slatke priče o ljubavi što iz mladog srca niče. Zanesena u svoj vez gledala me s čežnjom vrelom a na platnu snežno belom širio … Настави са читањем “JELA – Miljojko Milojević”

JELA

Na proplanku iznad sela,
ispred šume i bokora jorgovana,
stasala je, zimzelena, vita jela.
Ispod njenih gustih grana,

u svežini njenog hlada,
vezak vezla pastirica Jela mlada.
Vez’o sam joj slatke priče
o ljubavi što iz mladog srca niče.

Zanesena u svoj vez
gledala me s čežnjom vrelom
a na platnu snežno belom
širio se veličanstven rumen slez.

Jesen stiže: magle… kiše…
Ispod jele ne ljubi me Jela više!
Moja Jela, moja ljubav, čežnja, nada
vratila  se u svetlosti velegrada…

Joj, uh, ah, što boli,
što srce strada
pastirica kad se voli!
 Kad se ljubi pa izgubi
u sivoj džungli velegrada…

***
Ej, taksisto, kočijašu,
gasi tadžu, gasi gas!
Ne vozi me u velegrad,
već u krčmu staru našu
da utulim gorki jad,
 u vinu da nađem spas…
In vino veritas! 

Miljojko Milojević

 

 

Visits: 38
Today: 0
Total: 637745

Biografije pesnika – Miljojko Milojević

Miljojko J. Milojević, rođen1936. g. u Spancu kod Kuršumlije.Završio Gimnaziju,Višu ekonomsku i Novinarsku školu u Beogradu. Pored ekonomskih poslova , a i profesionalno, bavio se novinarstvom. Član je Književnog društva „Rade Drainac“ u Prokuplju. Radove objavljuje u časopisima: Tok, Jefimija, Putevi kulture, na internet sajtu Poezija SCG i Helli Shery. Pesme su mu objavljene u … Настави са читањем “Biografije pesnika – Miljojko Milojević”

Bile

Miljojko J. Milojević, rođen1936. g. u Spancu kod Kuršumlije.Završio Gimnaziju,Višu ekonomsku i Novinarsku školu u Beogradu. Pored ekonomskih poslova , a i profesionalno, bavio se novinarstvom.

Član je Književnog društva „Rade Drainac“ u Prokuplju. Radove objavljuje u časopisima: Tok, Jefimija, Putevi kulture, na internet sajtu Poezija SCG i Helli Shery.
Pesme su mu objavljene u Svetskoj antologiji o životinjama, Zborniku Zaveštanja – Udruženja srpskih pisaca iz Ciriha, Zborniku rodoljubive poezije Kosovo prvi prag Srbije i u knjigama *PRVI PUT* i *LJUBAVNI recePAT* – zajedničkom izdanju pesama stvaralaca na sajtu Poezijascg. Objavio zbirke pesama: U očima pesnika – 2008.g.; Potraga za sokolom – 2009.g.; Legenda o Kosti Vojinoviću – 2010.g. i Književne kritike pod naslovom Osvrti – 2010.g. Piše: pesme, prozu- kratke priče i književne kritike . Sada, kao penzioner, živi u Beogradu i u Spancu .

POTRAGA ZA SOKOLOM

Od kad su crni oblaci rumeno sunce prekrili,
i mučki Slobodu ubili,
svakoga dana
iz geta, između gavrana,
ja, tužan do bola,
na mračnom nebu tražim sokola.

U gnezdo sokolova
uletele brbljive svrake i s Kosova
ljuti psoglav sa nagonom pljačkaša, ubica…
Ja, ljut do bola,
između klečalica i rugalica
na porobljenom nebu tražim sokola.

Od kad je zvezda crvena pala,
čopori stranih tvorova, lisica, šakala,
uz ervrolizsce zločinom se ponose
i za džabe sve što žele grabe, nose…
Ja, besan od bola, ne nađoh sokola!
Kad saznam gde spava probudiću lava!

Tada će zakliktati i sivi soko
i uzletećemo visoko, visoko…
S crvenog sunca razbićemo oblak tmasti,
razjuriti haške lovce i psoglave napasti.
Porobljenom, časnom, rodu
vratićemo Dostojanstvo i Slobodu.

U Slobodi, širom moje zemlje nove,
uzgajaću golubove, sokolove i lavove.
Kad potomke zdrave rode
učiće ih: sve dok zvezde rumen zrače,
da porobdžije nisu jače
od Poštenja, Pravde, Sloge i Slobode!

(C) Miljojko Milojević

Visits: 56
Today: 4
Total: 637745

SAN – Miljojko Milojević

Visits: 36 Today: 0 Total: 637745

Visits: 36
Today: 0
Total: 637745

Jutro kraj Save- Miljojko Milojević

Jutro kraj Save    Proleće je:lista cveće i drveće, raste nežna, sočna, trava- sve u novi život kreće, na suncu se presijava plava Sava…   Na obali oko mene lepršaju golubice i gugutke, lepe, slatke ko poljupci nežne žene, kada grli i šapuće, ili strasno ljubi ćutke…   Dok me nemir i starost svija i … Настави са читањем “Jutro kraj Save- Miljojko Milojević”

Jutro kraj Save

  

Proleće je:lista cveće i drveće,

raste nežna, sočna, trava-

sve u novi život kreće,

na suncu se presijava plava Sava

 

Na obali oko mene

lepršaju golubice i gugutke,

lepe, slatke ko poljupci nežne žene,

kada grli i šapuće, ili strasno ljubi ćutke…

 

Dok me nemir i starost svija

i u prazno lete čežnje i sijaset davnih želja,

ostaju mi tople reči prijatelja:

 

nepesnika i pesnika, poezija zaljubljenih poetesa.

Ko odbrana od tamjana i mučkog stresa

zablistaju: Kalemegdan, Niš, Prokuplje, Kuršumlija.

                                                       Kraj Save, 27.mart 2010.g.

 © Miljojko Milojević

Visits: 26
Today: 0
Total: 637745

Legenda o Kosti Vojinoviću-Miljojko Milojević

      Iz poeme:                                 Legenda o Kosti Vojinoviću         9. U decembru, u poznu jesen, sedamnaeste, Da unište ustanike vrle, smele, Potere su rešetale ogolele šume česte, A zasede opsedale tužna sela, staze bele… S jastrebačkih snežnih kosa, U seoce, slobodarsku, Alabanu Siđe Vučko i njegova žena Rosa Da preuzmu municiju … Настави са читањем “Legenda o Kosti Vojinoviću-Miljojko Milojević”

 

 

 

Iz poeme:                        

        Legenda o Kosti Vojinoviću
 

      9.
U decembru, u poznu jesen, sedamnaeste,
Da unište ustanike vrle, smele,
Potere su rešetale ogolele šume česte,
A zasede opsedale tužna sela, staze bele…

S jastrebačkih snežnih kosa,
U seoce, slobodarsku, Alabanu
Siđe Vučko i njegova žena Rosa
Da preuzmu municiju i suvu hranu.

Vojinović i neznane tri komite
Ostadoše, nedaleko, iznad sela,
Iz šljivika brzom paljbom da ih štite
U slučaju da je selo zla zaseda zaposela.

A kad Rosa stiže sama na sred sela
Dočeka je jatakinja u suzama, nevesela…
Beše jasno ali kasno: i paljba je započela…
Bezometkom veze Rosa, mirna, smela.

Iz zaklona mauzerom Vučko reže…
Vojinović i precizne tri komite
U pokretu Rosu, Vučka vatrom štite.
I Bugari, iznenadno, divlje beže.

Nasta tajac.Mali odred napred kreće
I ne sluti da zasede stoje jače, mnogo veće.
Vojinović i ne sanja ratna sreća da ga neće…
A o tome Vučko Pantić ukazuje na sledeće:

      10.

Sred seoca Alabane
Kad Vojvoda bojak vodi
Staru ranu vrelo tane
Tad slučajno opet zgodi.

Iz zle rane dok rumena krvca lije
Kosta kaže:”To za mene ništa nije!”

Kako nije, kad ta rana boli, peče…
Zato Vučko u rumeno zimsko veče,
Dok još borba, traje, teče,
Svom vojvodi hrabrom reče:

”Tvoja rana mora da se brzo zbrine.
Vodiću te ja u Spance do tazbine.
I dva druga, dok noć traje, uz doline,
Preko luga i potoka i čistine,
Na istom atu jure, žure u Grgure…

Tu ih stiže zimska zora.
Vučko dalje ne sme, neće…
Da se vrati natrag mora…
Bez ikoga i bez sreće,

Sad sam osta ranjen Kosta!

Iz Grgura, iz uboge vodenice
Prema Spancu, iza gora,
Sad vojvodin pogled luta:
Mili sinak i bez oca i majčice
Da odraste tamo mora…

O, kako bi da ga vidi,
Al mu ne da rana ljuta,
Što ga steže, peče, bridi…

Vodenički kamen stoji
Niti melje, nit čekeće,
Al rečica ko da broji
Dok žubori ”Hoće-neće,

Hoće-neće” da zaraste rana
Stara, bolna, jaka,
Što je dobi lednog dana
Od Nemaca kod Trećaka.

Dok bol raste, misli muti,
Zamomori sa tavana: ”Neće-neće!”
U groznici, vatri, sluti
Da mu nema ratne sreće…
Iz mučnjaka:”Vara, vara-sreća neće!”

Na tavanskoj, od paspalja, beloj gredi
Pun redenik, fišeklija, puna stoji.
Dok po njima miš trčkara, skačka, sedi,
Vojinović boljku vara:metke broji…

A kad zimski danak minu
I nad vrhom Cerovice
Srp mesečev, mala zvezda plava sinu,
Stara brava, škljocnu, škrinu…

Crna senka na prag stade.
Niko ne zna ko proviri,
Niti šta mu pruži, dade.

Još uvek se sumnja širi:
Da to beše jadan, bedan,
Crni žbiri srebra žedan…

Jer dva dana posle toga,
Pešadija, haubica i konjica
Napale su na sokola ranjenoga…
Nagrnula zla stotica
Na legendu, ustaničkog vođu, Boga!

Vodenicu u sred dana
Obavija dim i tama…
Haubica kamen ubi,
Cerovicu snežnu slama
Pod oblake što se gubi.

Al ponovo i ne riknu
Nišandžija bolno kriknu,
Jer kad Kosta ponišani
Obavezno utamani…

Muk… Tišina…Ne zna niko
Šta se zbiva sa ratnikom.
            
I Bugari pojuriše sa urlikom…

I  bi paljba gusta, česta
I Bugara mrtvih dosta…
Municije brzo nesta,
Dva mu metka samo osta…

Dok prkosi ljutoj rani
Što mu ne da
Ni da diše, ni da gleda
Pretposlednjim metkom brani
Prilaz s preda
I živ neće da se preda.

Snažnu želju za životom misao sledi:
Da u ropstvu, poniženju, patnji, bedi,
Bez Slobode sad živeti i ne vredi…

Zadnjim metkom što mu osta
Svoje srce sam prostreli
I na pragu mrtav osta
Mlad Vojvoda Kosta smeli.

I legenda srpska posta!

Opkoljena silnom vojskom oba cara,
Poturica i Hrvata i Šiptara,
Tiho jeca vodenica mala stara
Što Vojvoda zle silnike ne obara.

U skrovištu Vučko Pantić čudno sanja:
Decembarsko nebo vedro…zvezde plave…
Pod njegovim vranim atom tle potanja,
On na konju, pod oružjem, al -bez glave!

San kazuje dragoj ženi
Sav u znoju, s čela briše golu vodu.
A Rosa će:”Jao, Vučko, jao meni
Izgubismo mi Vojvodu!”

I zaista vest se proču u narodu:
Vojinović hrabro pade za Slobodu!

 Miljojko Milojević

Visits: 30
Today: 0
Total: 637745

Ljubobog- Miljojko Milojević

   Lj u b o b o g                                                                                             Političko-satirična  pisanija Ljubobog je odrastao u bedi. U vrema socijalizma  i Tita, bez mafija i prljavih profita, nije plaćan baš koliko vredi. Umre Tito – nesta ideala… Naslednike Tita, starije i mlađe, očarava  zla privreda mala i mogućnost  za velike krađe… A Ljubobog  i njegova braća, … Настави са читањем “Ljubobog- Miljojko Milojević”

  

Lj u b o b o g

                                                                                            Političko-satirična  pisanija

Ljubobog je odrastao u bedi.
U vrema socijalizma  i Tita,
bez mafija i prljavih profita,
nije plaćan baš koliko vredi.
Umre Tito – nesta ideala…

Naslednike Tita, starije i mlađe,
očarava  zla privreda mala
i mogućnost  za velike krađe…
A Ljubobog  i njegova braća,
posle slatke diskusije kratke,
odlučiše da prave alatke.

Tu je profit -to se dobro plaća!
I  njihova radiona mala
stručno kuje motike i rala…
Tad je cvala privredica mala
od društvene, uveliko, krala.
Vlast  je, ipak, neke pohvatala,
milicija ih od batina odrala…

Za motike, sekire i rala,
iznenada, luda tražnja stala.
Ljubobog se pribojavao vlasti:
zalud profit i sve druge slasti,
kako da se braniš od napasti,
kad vlast može da te upropasti!

Znaju ljudi, i umni, i glupi
i u svetu, odvajkada,  zna se
da vlast može da te prekalupi
i  ispeče ko jagnje  il prase…

U starome carskom gradu,
posle teških nemira i svega,
Srbi organizuju paradu,
dočekuju slavne: Nju i Njega.

Ljubobogu odmah kliker sinu
da upozna i Njega i Nju,
da ih smota na brzu brzinu,
da se druže- ali na Dedinju.

I, bogami, uspe da ih smota,
slavne, moćne, i Njega i Nju
i plac dobi na cvetnom Dedinju,
u Užičkoj,  do Njihovog  plota.

Настави са читањем “Ljubobog- Miljojko Milojević”

Visits: 589
Today: 0
Total: 637745

MAJOR CIGA – Miljojko Milojević

Major Ciga Poema Svi me zovu:’Major Ciga’ jer to moju želju krije, a zastavnik sam i komandir prvog voda baterije. Kad sam bio mlad i lep ko slika- prva liga, izreko’ se da ću i ja major biti… A jedan šeret razbibriga, razboriti, nadenu mi novo ime ’Major Ciga’. U osječkom garnizonu, u haubičkom divizionu … Настави са читањем “MAJOR CIGA – Miljojko Milojević”

Major Ciga

Poema

Svi me zovu:’Major Ciga’ jer to moju želju krije,
a zastavnik sam i komandir prvog voda baterije.
Kad sam bio mlad i lep ko slika- prva liga,
izreko’ se da ću i ja major biti…
A jedan šeret razbibriga, razboriti,
nadenu mi novo ime ’Major Ciga’.

U osječkom garnizonu,
u haubičkom divizionu
zbog Slobode,i ja-Major Ciga-
prvoborac i sin puka*
imah mnogo, mnogo, briga
i vrlo često grdnih muka…

Odava’ se pesmi, igri i veselju…
U Retvali- u osječkom zlom naselju,
ko muzikant i Ciganin, rasni, pravi,
sa džumbusom džumbus pravi’.
Zbog Slobode ponekad bi’ s posla zbris’o
a ujutru, na raportu, ko niko bi’ nagrais’o.

Zbog Slobode čiste, prave,
odreko’ se oficirske časti, slave…
Nisam mog’o da podnesem ni račune
za stan, ogrev, struju, smeće, vodu…
I odluči’ u znak bune i pobune
da se vratim u čergare- u Slobodu.

Kraj Osijeka, u Pustari,
živeo je Cigan stari.
Sudbina mu namestila gorku klečku:
tešku astmu da jedva diše
i ne može da hrani više
ćerku, konje i alavu, suru, mečku…

Ja ti onda na brzinu pare skupi’
i od starog Cigančicu, konje i medu kupi’.
Stari Cigo iz Slobode u dom ode.
A nas dvoje uz poljupce tople, blage,
upregosmo mlade ate u šarage
i krenusmo na čergarske pute drage.
*
Otkud Ciga prvoborac i sin puka?
Pričaću vam, na početku s puno žara,
a kasnije s mnogo bola, tuge, muka,
o životu i nesreći najdražih čergara.**

Na istoku sunce dok se žari,
čerge kupe, na put kreću veseli čergari.
Sa zapada dok još sunce tiha brda zari,
bivak prave, vatre pale, umorni čergari.

Po večeri, uz balonče vina,
zacvileće tiho violina…
S pesmom, s plesom, uz kikot daira,
Cigančice do ponoći neće imat’ mira.

Ludovaće dok nestane vina
i zamukne stara violina…
Al pamtiće livade i travke
kako grle i ljube garavke…
**
Imao sam porodicu i časnu i finu:
oca, majku i strica i strinu.
Voleli me kao boga-
svog čapkuna- sina jedinoga…

Jednog jutra otac reče:
“Ajd’ u šumu- tamo seri
i suvarke još naberi.
Trebaće nam za doveče!”

Kad se vrnuh, ja izgubi’ dah:
Kraj šaraga krv se slila-
mrtva moja porodica mila!
Poklale ih zle ustaše
i otele konje naše.

Malo dalje kraj topole
nađoh strinu i majku, gole…
Silovane, pa zaklane…
Do podne sam kop’o jamu,
i sa’rani’ oca, strica, strinu, mamu.

I dalje sam kraj njih rid’o, url’o, jec’o…
Posle podne malo jedo’
i zavapi’:U planinu ‘ajdmo, meco!
Pogleda me medo bledo
i, uz muku, krenusmo ka Papuku.

Tako jadne, tužnih lica,
presrete nas izvidnica.
Imali su kape razne, svakojake,
i na njima petokrake…
“Ko si, či’si, kud’ si poš’o, ko te šalje?

Kreni, s mečkom, napred, dalje!”
Kad im reko’ šta se zbilo,
komesar me pogledao vrlo milo:
“Verujem ti, evo ruka!
Od danas si novi borac i naš sin puka!”

U ratu sam dogurao do vodnika.
Džaba orden, čin, prihodi,
i… prazne priče o Slobodi-
“Istina je -kažu Romi, stari ljudi:
‘oćeš sreću i Slobodu- čergar budi!”

Septembar, 2009.g
Miljojko Milojević

 

Visits: 34
Today: 0
Total: 637745

Prva pesma- Miljojko Milojević

PRVA PESMA Duva, zviždi, moj novembar- sedamdeset četvrti i na pleća mi prti sećanja lepa, sećanja razna, neka ružna i tužna, neka prazna… Pravismo zidne novine u školi. Uča nam reče šta zidna novina znači i poče da vedri i oblači: “Ti, nacrtaj brdo, polje, žito, sunce- pokaži lepote Otadžbine i zašto se voli… Ti, … Настави са читањем “Prva pesma- Miljojko Milojević”

Bile

PRVA PESMA

Duva, zviždi, moj novembar-
sedamdeset četvrti
i na pleća mi prti
sećanja lepa, sećanja razna,
neka ružna i tužna, neka prazna…

Pravismo zidne novine u školi.
Uča nam reče šta zidna novina znači
i poče da vedri i oblači:
“Ti, nacrtaj brdo, polje, žito, sunce-
pokaži lepote Otadžbine i zašto se voli…

Ti, drvo, jabuku prepunu roda
i pod njom borca koga je Sloboda
koštala rana i desne ruke…
Ili naslikaj bez muke-
proleće:pčelice zlatne, mirisno cveće…

Ti, oslušni potočić, reku,
šumu, česmu…
I kako šume, žubore, teku
napiši lepu, veselu, pesmu…
Znam: ti umeš, možeš to!”

Uh, dođe mi muka, zlo…
Gde zađe i baš mene nađe
da slušam česmu i napišem pesmu!?
“Ma, ne umem, ne znam ja to!”
“Umeš, umeš! il’ bi, možda, priču rađe?!”

Po podne, mislim, mučim se, uzdišem,
o čemu i kako pesmu da napišem.
Kad već izgubih nadu svaku
ugledam na belom cvetu
prelepu zvezdu petokraku…

Evo mi pesme na cvetu
o zvezdi što nebom jezdi,
najdražoj i najlepšoj na svetu!

Za svog uču i novine zidne
sročim rime u osam strofa.
Eto pesme bez reke i česme!
Pa nek ‘bidne -kako bidne’,
Dža il’ bu -spas, il’ katastrofa:

“Kad god kreneš -bilo kuda,
petokraka blista svuda!

Krasi srce u drvetu i latice nežnog cveta.
Dok treperi plavetnilom noćnog neba
ogleda se u bistroj vodi.
Kad zatreba, širom sveta,
porobljeni narod vodi Sreći, Pravdi i Slobodi.”

Sedam strofa ne sećam se više
jer dugo vreme mnogo toga briše.
Ujutru, pesmu predam uči.
Čita, vrti glavom -nešto ga muči!
U papir se zablene, pa strogo u mene:

“Ko ti je ovo napisao? Dobro je, lepo, mnogo!
Odakle si prepisao,
kazuj ko ti je pomog’o!?
Samo ‘Niko!’- nemoj mi reći,
jer to ne piše razred treći!”

Dva dana na odmorima
nije mi dao mira…
Shvatih da me maltretira
i prokleh zvezde, šumu, reke, česme,
uču i, naravno, pesme…

Ali ne baš svaku:
npr.Titov naprijd od Nazora,
Šantićevo Veče na školju…
I svoju prvu i najbolju:
P e t o k r a k u.

(C) Miljojko Milojević

9. Novembar, 2009.g.

Visits: 26
Today: 0
Total: 637745

CRVENO JESTE – Miljojko Milojević-Bile

CRVENO JESTE Pamflet na pamflet- iliti što reče Vuk:utuk na utuk! Budi se Istok i Zapad, Budi se Sever i Jug! Još sve je crveno i sada, bilo je i biće i mora sve dok rujna, svetla, zora zdravom, časnom, umu sviće! Crveno jeste,- crveno je nada! U borbu kad krenu rob uz roba, uz … Настави са читањем “CRVENO JESTE – Miljojko Milojević-Bile”

Bile

CRVENO JESTE

Pamflet na pamflet-
iliti što reče Vuk:utuk na utuk!

Budi se Istok i Zapad,
Budi se Sever i Jug!

Još sve je crveno i sada,
bilo je i biće
i mora
sve dok rujna, svetla, zora
zdravom, časnom, umu sviće!

Crveno jeste,- crveno je nada!

U borbu kad krenu
rob uz roba, uz druga drug
i razviju zastavu Slobode-crvenu,
crveni biće Sever i Zapad
i dalek žarki Jug!

Feudalizmu, ropstvu, bliži se kraj!
Pocrveneće Zapad ko mrkva,
zbog genocida i pljačke bez časti i stida!
U crvenoj vatri planuće i njegova ’crkva’:
lopovi, fratri, odže i popovi …

Crvena krv je u svesnom proleteru
što zna za: šerene laže,
lopovski profit, mesije i veru feudalnu, slepu…
Za njega ne važe floskule česte:
da crveno jeste samo ‘prirepak na đavoljem repu!’

Granuće sunce crveno,
planuće crveno ko krv proletara
i neće ga ugasit’, nadmeno,
ni poete, ni vojske turbo-mlaznih profitera,
…ni lopovi, ni špijuni, ni tajkuni, ni popovi…

Crveno jeste, beše i biće san
nauke, srpa i čekića.
I svanuće dan ovog veka- kao leka
protiv onih što bi hleba s’ ropskog neba
bez nauke i motike i fabrike!

Crveno jeste, beše i biće
sve dok zora rujna sviće!
U život se kladim:da tako mora i treba!
Crveno, volim te do neba!
Napred! Leva, leva, leva-
častan svet te s tugom sneva!

(C) Miljojko Milojević

Visits: 32
Today: 0
Total: 637745

Peta Ljubav – Miljojko Milojević

PETA LJUBAV Petak,13.jul, tzv.Crni petak. I,ovde,više Zelenjaka greje li, greje, a nigde hlada, nigde sveže sene… Neki alkos pada, ustaje i sam se sebi smeje. U trenu na ramenu osetih nežnu ruku žene. Osvrnem se… Uronim u zenice njene, u te oči svele -čas plave, čas zelene… Nemo kažem sebi:seti se, seti, čije su ovo … Настави са читањем “Peta Ljubav – Miljojko Milojević”

Bile

PETA LJUBAV

Petak,13.jul, tzv.Crni petak.

I,ovde,više Zelenjaka greje li, greje,
a nigde hlada, nigde sveže sene…
Neki alkos pada, ustaje i sam se sebi smeje.
U trenu na ramenu osetih nežnu ruku žene.

Osvrnem se… Uronim u zenice njene,
u te oči svele -čas plave, čas zelene…
Nemo kažem sebi:seti se, seti,
čije su ovo oči, ovo lice što tugom preti…

I sećanje kresnu ko puška zapeta:
“Oh,Heti, ti si! San, java- il’ pričina!?”
“Ne, mili, ne! Ja sam Nina. Nina,
tvoja draga fina -tvoja ljubav peta!”

Laka kao pero, kao sen,
neku čudnu energiju širi:
težak i učmao dah je njen…
Al’ mi, ipak, na jorgovan miri…

Pomislih: gde ćemo sad,
a ona:”Pa, ovde- u Beli grad!”
Uđosmo u Beli grad.
Lepo, čisto, klima radi -sveže…
A moje misli, mutne, lutaju, beže…

Ko je bogu na istini?
Kojoj li je raka dom: Heti, ili Nini?
Njeno bledo-žuto lice ko čivit poplavi,
dodirom me hitrim i šapatom zatravi:

“Umrla je Heti, ona što ti u Beloj Lađi
pravila scene, ona sklona tuči i svađi…”
Ispismo kaficu pa odosmo u Diližansu,
zatim u Poslednju šansu.
Na kraju i u Prešernovu klet,
gde je pio moj boemski svet.

Kad god htedoh ceh da platim,
kelner samo do stola svrati:
“Ne, ne gospodine,
plaćeno je -čast od Nine!”

Do Novog groblja odveze nas Crni taksi.
Tek tu -u kolima, sad već kasno,
ljubila me, kao nekad, ludo, strasno …
Kad ustade, na trotoar i ne stade-
a nestade…
***
Na ulici, ispred stana,
naježih se kakav košmar:
horor, zbrka, dar-mar:
da po gradu, u sred dana,
na očigled živog sveta,
vampirica sa mnom šeta!?

Ko me ljubi, ko me časti:
vampirica, ili Nina -moja strasna ljubav peta?!
Mora da je Heti živa, Nina mrtva-njena žrtva,
pa sad petkom po gradu šeta
zbog osveta i nemira,
il’ žestoke, lude, strasti?

(C) Miljojko Milojević

Visits: 36
Today: 0
Total: 637745

Prokopije – Miljojko Milojević

PROKOPIJE Beše davno svetac jedan k’o što niko bio nije: skrušen, smeran, žedan… Gladan, po imenu Prokopije Kad se nađe u Hameumu kraj Toplice brze, plave, odmah shvati u svom umu opasnosti od poplave. Visits: 510 Today: 0 Total: 637745

Bile

PROKOPIJE

Beše davno svetac jedan
k’o što niko bio nije:
skrušen, smeran, žedan…
Gladan, po imenu Prokopije

Kad se nađe u Hameumu
kraj Toplice brze, plave,
odmah shvati u svom umu
opasnosti od poplave.

Настави са читањем “Prokopije – Miljojko Milojević”

Visits: 510
Today: 0
Total: 637745

Metamorfoze – Miljojko Milojević

METAMORFOZE Život je borba, san i nada u kome kolo sreće sudba vrti. Sa spletom zala, bola i jada Čovek se bori, radi i voli do smrti. Retki su dani ljudske sreće kad sve je Lepo i Dobro i kako treba; kad sija sunce i cveta cveće; kad grom ne vreba iz vedra neba… I … Настави са читањем “Metamorfoze – Miljojko Milojević”

Bile

METAMORFOZE

Život je borba, san i nada
u kome kolo sreće sudba vrti.
Sa spletom zala, bola i jada
Čovek se bori, radi i voli do smrti.

Retki su dani ljudske sreće
kad sve je Lepo i Dobro i kako treba;
kad sija sunce i cveta cveće;
kad grom ne vreba iz vedra neba…

I dani blagi kad rose sitne kiše;
bez strepnje kad cveta nada;
kad vetar ledni poljem ne briše;
kad sneg lagano, tiho, pada.

Izgleda da konce života i đavo drži
i zmija ljuta, otrovna, preti
i moraš biti umniji, jači i brži,
ako ne želiš prerano mreti.

Kažu da nije niko crko od rada,
al rad je ropstvo ako se ne voli,
jer osim tela i duša strada…

Radimo jer ne možemo gladni, bosi i goli,
al kamen sa srca nikad ne pada
jer ropstvo Čoveka najviše boli!

Uprkos svome genetskom kodu
Čovek je otuđen od Rada, Pravde i Istine,
I rob je što večno sanja Slobodu
bez borbe i krvi odnekud da sine.

I kad se dvoje strasno voli
u srcu dok plamte čežnje žarke,
sudba već kroji gnusne varke:
da jedno lako Ljubav preboli
a drugo, do smrti, pati i voli.

Na lancu smrti sve se vrti:
zlo smenjuje Dobro, Lepo ružno guši,
i tako večno do svačije smrti,
kad srce stane i bol i radost u duši…

( ? ! )…

Iako klet, prelep je ovaj svet:
sunce i kiša i vetar i sneg,
ljudi, polja, reke, i do i breg
ko ružin bajni, al trnovit cvet.

(C) Miljojko Milojević

Visits: 44
Today: 0
Total: 637745

“Non stop” kafanica – Miljojko Milojević

Kafanica “Non-stop” “Non-stop” kafanica sve dok traje noćna tama služi rulju pijanica, prevejanih varalica, lupeža i kurvica… U stecište toga šljama Visits: 40 Today: 0 Total: 637745

Bile

Kafanica “Non-stop”


“Non-stop” kafanica

sve dok traje noćna tama

služi rulju pijanica,

prevejanih varalica,

lupeža i kurvica…

U stecište toga šljama

Настави са читањем ““Non stop” kafanica – Miljojko Milojević”

Visits: 40
Today: 0
Total: 637745

Hoću da se javiš – Miljojko Milojević

Hoću da se javiš Za N.E. Ne ljuti se na starog drugara! Pozovi me kao dragog gosta. U mom srcu za te ima puno žara i previše čežnje i plamena dosta. Svoju avanturu, nažalost, ne kratku, da l’ u srcu nosiš kao teško breme, il’ k’o ludu čežnju, kao tajnu slatku, koju nikad neće izbrisati … Настави са читањем “Hoću da se javiš – Miljojko Milojević”

Bile

Hoću da se javiš

Za N.E.

Ne ljuti se na starog drugara!
Pozovi me kao dragog gosta.
U mom srcu za te ima puno žara
i previše čežnje i plamena dosta.

Svoju avanturu, nažalost, ne kratku,
da l’ u srcu nosiš kao teško breme,
il’ k’o ludu čežnju, kao tajnu slatku,
koju nikad neće izbrisati vreme?

Zašto ode sa suzom u oku,
s bolom, srdžbom i prezrenjem?
Ja još za te imam ljubav preduboku
al’ sam zbunjen tužnim uverenjem:

da si jedne tople, svetle, majske, zore
svoju čednost bludnom Don Žuanu dala.
Nisam vazal, ni rob, crne ljubomore,
za druženje i poljupce iz srca ti hvala.

Znam da žene svoju čednost gube:
prve bračne noći kad iskreno ljube,
al’ i kad, s razlogom, učine preljube-
i naprave greške preteške i grube!

Ne ljuti se na starog drugara!
Pozovi me kao časnog druga.
U mom srcu za te ima puno žara,
iako ga lede i zbunjenost i tuga…

(C) Miljojko Milojević

Visits: 34
Today: 0
Total: 637745

PREDSKAZANJE – Miljojko Milojević

Visits: 29 Today: 1 Total: 637745

predskazanje-bile

Visits: 29
Today: 1
Total: 637745