Добродошли!
Snežana Popović
Kad dođeš u Ribarsku Banju
Kad dođeš u Ribarsku banju,
neznani putniče
ili znani banjski poznavaoče,
pred kapijom zastani.
Čuješ li kočijaše
našeg kralja Petra Prvog
kralja Petra Oslobodioca
koji da reumi svojoj lek nađe,
dođe i banji novi epitet
pronađe?
Настави са читањем “Snežana Popović-Kad dođeš u Ribarsku Banju”
БОЈА МОЈЕ ТУГЕ
Не пишем више стихове од туге
Ово је песма јецаја душе
И када ме више не буде било
Читаће их очарани бојама дуге.
Кад с јутром модрим најчистије мислим
Па прошлост своју привијам на груди
Ту покрај мене неке сенке иду
На човека личе, али нису људи.
Не мере више човека моралом
Нити виде Хришћанске лепоте
У свету овом лудила и кича
Остала је само нека тужна прича.
Кад се биће људско мерило моралом
И памтило у назад на колена многа
Тад човеку образ изнад свега беше
Нема више тога,
Сад ко звери кидише свако на свакога.
Сад племенит човек не вреди ни паре
То су само неки фосилни остаци
Кад је време стало мерисмо се знањем
Сад се мери другачије: богатством, имањем.
ДА Л’ СИ МЕ СРЕО?…
У ветровима вечности
постојим и дишем
кад год залутам
умирем без суда
и час и дан
у суноврат се разлију
и срце што куца
у заблуди лута!
Затајим у простирци
несућеног дана
ил’ то ми слабост
замагли видике
мисли се расплину
ко фатаморгана
Жеље се изгубе ,
Зар не могу више?
Настави са читањем “ДА Л’ СИ МЕ СРЕО? – Сандра Миладиновић Мајра”
ZABORAVA NEMA
Deo onog što prošeta mozgom
zaključano koristim po želji
(dok vam Mesec ne otkrije tajnu
ključ okačim oblaku o noć)
Sve ostalo predam nevremenu
da podmetne žbunju ispod granja
Tek kad ono odluči da svene
pošalje mi trnje da podseti
Ovom igrom priroda me uči
odbačenom zaborava nema
Zove stalno s ciklona prazninu
iz nje pljušte nade i obmane
Kad me kiša njima obasipa
vetar kreće
maštamo utroje
© Marina Adamović
СРБИЈА
Кад сам дете био,
причали ми о Босни туге.
ЂЕД ми је рекао:
„Србија је све што постоји.“
О њој сам чуо,
када ништа нисам знао,
СРБИЈОМ САМ ЗАПЕВАО.
(C) Андреја Ђ. Врањеш
.
Veseli se srpski rode
hoće da nam truju vode
ali pašće neka kinta
sve za slavu Rio Tinta
Što litijum ljudi krive
đubriće nam njime njive
i sva naša dedovina
biće jedna jalovina
A u holu našeg dvorca
slavićemo Olaf Šolca
uz blagoslov svetog popa
što Srbijom samo kopa
U Nemačkoj to ne znaju
litijum da iskopaju
samo seljak srpski sveti
kolima će on da leti
Šta će gedži rodna njiva
čista reka kruška, šljiva
kad on može da se šlihta
sve za slavu Rio Tinta
Za dečake i za klinke
pravićemo palačinke
za Srbiju nema gladi
samo da se ruda vadi.
autor
Jovica N. Đorđević
07.09.2024g.
БОГИЊА
Око тебе врти се свет…
Младост, љубав и прилике…
Ти напросто опијаш, сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!
Oко тебе бљешти сјај,
безброј срца слути срећу…
Око тебе лампиони, сви шампиони,
и нада да ока ти одсјај,
заборавити никад нећу…
Слободно скочи,
све кочнице откочи…
Живот је слеп, кад си тако лепа
по сувом док пливаш, у мирисима уживаш,
све скриваш, а смисао откриваш…
НЕКАД И САД
Кружи смела и усамљена
рода…над огледалом неба
погед јој допире преко брда
топао ветар милује бедра…
Испод ње амбис, дише долина,
шуме немири расутих чета,
кроз пируете распетих једара,
крију се погледи задужбинара…
Зајеча милина уз вијутак,
ту, где су пасла расута стада,
застаде тајно један тренутак,
и састаше се некад и сада….
Настави са читањем “НЕКАД И САД – Сандра Миладиновић Марја”
СТИХОЉУБЉЕ ПоезијаСРБ
Поводом обележавања дванаесетогодишњице од дана оснивања (основани смо 17. 9. 2012. године), Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу Вас позива: да пошаљете Вашу поезију за обележавање овог нама драгог датума и јубилеја нашег удружења.
Можете слати и постављати на сајту све врсте Ваше поезије (љубавна, родољубива, рефлексивна, социјална, елегична и друге) на српском језику. Право слања своје поезије и видео снимака имају сви песници (млади и одрасли), а сви ће бити у категорији:
Можете учествовати са највише 1 Вашом песмом, без обзира да ли је објављивана или не.
Песме се објављују у писаном облику на сајту www.poezija.rs у категорији “СТИХОЉУБЉЕ – ПоезијаСРБ” односно “3. СТИХОЉУБЉЕ 2024”. Песме на сајту може објавити сам аутор који шаље песму, а може их послати и на мејл: stiholjublje@poezija.rs како би их на сајту објавили уредник сајта Љубодраг Обрадовић или Драгојло Јовић – члан ИО.
Видео или аудио снимак Ваше песме (у форматима mp4 или mp3) можете послати на мејл: stiholjublje@poezija.rs ако желите да своју песму пропратите и сликом и речима.
Приликом видео снимања Ваше поезије водите рачуна да телефон буде у водоравном
положају да би и снимак био водораван.
Радове можете објавити на сајту www.poezija.rs , или послати у писаном облику, односно видео формату (mp4) или аудио формату (mp3) на мејл: stiholjublje@poezija.rs најкасније 17. септембра 2024. године до 24:00 часова.
Сви радови обавезно треба да садрже податке о аутору (име, презиме, фотографију, место становања, мејл, телефон).
Ако имате нејасноћа, питајте на мејл: stiholjublje@poezija.rs и добићете одговор од уредника сајта.
Радови се не враћају. Слањем радова, аутори радова су сагласни да се њихови радови могу објавити без новчане накнаде ауторима, а по сопственом избору Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и то:
Одлуку о најбољим песмама нећемо доносити, али ћемо најбоље песме по мишљењу
уредника сајта објавити у часопису ПоезијаСРБ број 23. Часопис ће бити објављен у пдф-у и биће бесплатно доступан свим учесницима који су послали своју поезију.
На дан 17.09.2024. године – рођендан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, све песме из ове категорије биће посебно истакнуте на сајту www.poezija.rs.
Организатори нису у ситуацији да сносе никакве трошкове учесницима конкурса у вези са припремом уметничких радова (аудио, видеа и поезије), као ни трошкове евентуалног доласка и боравка у Крушевцу на на неком од програма овог удружења…
Tako mirno je noćas,
ni’zvezde ne trepere
u tišini,pa i mesec,
gubi zlatni sjaj,
grme oblakom koraci,
kao da neko odlazi u raj.
Crna staza dudnji
k’o vitezovi u boj da hrle
i jecaj cepa nebo,
suze padaju na gore.
Munja proždire,ljubav,
otvara teška vrata,
otud ruke samo vire,
prihvataju dolazak iz daljine.
Žure nebeske kočije,
kovčeg duše nose,
svetlost bez kraja,
što bol za sobom ostavlja.
U sekundi horor drama,
crnim slovima ispisana.
Vrisak dece,majka steže
i sama bi plakala,ali ne sme.