Previous Next

Добродошли на нови редизајнирани БЛОГ ПоезијаСРБ!

Постављено 15. 6.2019.

Поштовани посетиоци, поштовани песници,

Добродошли на нови редизајнирани Блог ПоезијаСРБ!

Желим да Вам саопштим важну одлуку да се БЛОГ ПоезијаСРБ од данас 15. 6.2019. године сели на адресу www.poezija.rs и у том  смислу:

  • Сајт на адреси www.poezija.rs је у изради, али на њему можете постављати своје песме. Ако имате конкретну примедбу у вези са постављањем или приказивањем садржаја који сте Ви креирали, пишите ми на мејл pesnik@poezija.rs .
  • Стари сајт на адреси www.poezijascg.com/poezija/ доступан је само за гледање и читање садржаја, али на њему не можете постављати своје песме.

Дакле, песме које волите или пишете од 15.06.2019. године можете читати или постављати на адреси www. poezija.rs . Због веома брзог напретка интернет технологија, (konkretno, zbog primene PHP verzije 7,2 и SSD hostinga)  одлучио сам да променим домен Блога ПоезијаСРБ  на адресу www.poezija.rs.

Наравно покушао сам да сачувам све до сада објављене песме, корисничке налоге, тј садржај сајта.  Делимично сам у томе успео, а трудићу се да исправљам  грешке које приметим и молим Вас за стрпљење, јер је то велики по обиму и тежак посао.

И даље ми је жеља  да пре свега своју, а и поезију песника из Србије, Црне Горе и других простора ЕХ – Југославије, унесем у све домове, на данас најједноставнији начин, путем интернета и тако поетске вредности учиним доступним.

Један од начина за реализацију ове идеје је и овај БЛОГ ПоезијаСРБ који ће Вам преставити поезију песника и њихове најбоље песме. Уколико сте заинтересовани да и Ви сами објавите своју поезију  на овом блогу, молим Вас да ми се јавите на мејл: pesnik@poezija.rs и за пар дана добићете корисничке податке на свој мејл.

Желим вам пуно лепих тренутака уз поезију са овог Блога !

УЖИВАЈТЕ, ПоезијаСРБ је са вама !!!

И постављајте сами своју поезију на БЛОГУ ПоезијаСРБ на адреси www.poezija.rs.

Добродошли!


Љубодраг Обрадовић, уредник сајта

Nastaviti čitanje

15 пута прочитано

ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО – Љубодраг Обрадовић – промоција књиге

ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО

Јовану Дашићу
Ново је доба,
све се тако брзо мења!
Зашто и ти полетео не би?
Тај рулет, црно или црвено,
окреће се и у теби.Срце своје, зато осети.
Ту искру за животом новим, запали!
Нек брод са роботима, одлети
у свој виртуелни свет мали.

Погледај у душу,
шта то, ти, стварно желиш?
Да ли вечно лутање у магли,
или да те љубав развесели?

Ошишај се зато на нулу
и зажмури…
Живот ти из дана у дан
неосетно цури.
Nastaviti čitanje

62 пута прочитано

Пошаљите своју песму за Часопис за поезију – ПоезијаСРБ

Поштовани песници, У припреми за штампу је Часопис за поезију – ПоезијаСРБ, број 11. Часопис за поезију ПоезијаСРБ издаје Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца, а очекујемо да ћемо БРОЈ 11 часописа ПоезијаСРБ представити у току лета 2019. године у Крушевцу, а касније и у Ћуприји, Лесковцу, Ћићевцу и другим градовима и местима Србије.
Преузмите бесплатно до сада
објављене часописе
ПоезијаСРБ
Ауторски хонорар за објављивање у часопису нисмо у ситауацији да платимо! Ако сте са тим сагласни пошаљите нам своју поезију за наредни број часописа ПоезијаСРБ на мејл: poezijasrb@poezija.rs у wordu или odt формату на ћирилици уз једну Вашу фотографију и место у коме живите и стварате. Задржавамо право да уредник часописа одабере песме које ће бити објављене у часопису. Сваки песник чија се поезија објави у Часопису за поезију ПоезијаСРБ може бесплатно преузети електронску верзију часописа у пдф-у са следећег линка  ПоезијаСРБ.

 

57 пута прочитано

IZ OHRIDSKOG PROLOGA EPISKOP NIKOLAJ PESME-Miroslav Krnjeta

Oko što sve vidi,uho što sve čuje,

s putnicima svima i svuda putuje;
Ne menjajuć mesta na svakom je mestu.
Gde s’ vrlina mesi,On je kvasac u testu,
gde se svetlost ište,On sam sebe daje,
gde se pomoć viče,On ne izostaje.
Tiho i nečujno al’ uvek u vreme
On stigne da požnje,i da baci seme,
stigne da nakara,stigne da nagradi,
mladog da ostari,starog da podmladi,
da oplevi,skreše,i pogladi voće-
svud stigne gde hoće,svud stigne kad hoće.
Gde god samac misli,gle,On osluškuje,
gde dvojica zbore,On k’o treći čuje,
tkalja gde tka platno,On joj konce broji,
vasionsko tkivo u pameti kroji,
o ko će mu znati stope i korake?
Ko mu prebrojati pute i konake?
Večan i besmrtan,trojičan i jedan,
u besputnoj mreži vasionskog tkiva
nevidljiv i vidan ma od kuda gledan
On pute proseca i pravce otkriva.
U besputnoj mreži On sve staze gleda,
i nijednom mravu zalutati ne da.
Mislima o njemu Jevtimije sveti
osamdeset leta na zemlji posveti.

6 пута прочитано

ПРЕПОДНЕВНИ  СУСРЕТ – Андреја Ђ. Врањеш


ПРЕПОДНЕВНИ  СУСРЕТ

Питао је представивши се као заљубљеник поезије песника како се песник постаје,затекао га је , знати  колико било  о поезији па такво питање.Ипак то је немогућа алхемија одговор је био кратак, песник се не постаје.А шта је то алхемија упита овај надасве чудни радозналац? Сада већ није био сигуран шта је са „ПИТЦЕМ“ шта хоће од њега , да ли он то  можда не жели да ме дрибла како би се жаргонским речником рекло помисли  јер  и времена су постала дрска као и људи .Све што не ваља  у тону је ,  додуше  све је  суновратно и несигурно данас,да би и Хегел дошао у сумњу властитог промишљања . Када год је са млађим саговорницима разговарао обично није персирао,да ли је грешио често се питао,али како се деси да неко изненади глупавим питањем он је онда  по аутоматизму   градио преку дистанцу као што се десило овај пут.
Да ли сте прочитали  дело Алхемичар упита?
Нисам, одговори са лакоћом младић  и остаде у свом ћошкастом свету.
Некада се  не својом вољом и мимо  заслуге других, необјашњиво  нађемо у тренуцима  безизлаза, када нас спопадну неочекивани људи које не бисмо ни у подсвести хтели имати или се десе догађаји непредвидиви по свом току а најмање завршетку, а да би смо им се измакли истог трена искочили би кроз прозор да га где има, само да се спасимо муке или зла  без обзира на  могућу трагедију јер горе трагедије од ове нема .То су они тренуци немоћи када памет ништа не помаже,када не помаже ни Бог.Када се препустите као трупац воденој матици,па шта вам с деси само да се што пре заврши. Поприлично  бесан потрошеног такта којег је исцрпио живот измисли  да жури на пројекцију. А шта је  пројекција настави овај опет да као мушица напада. Шта је било касније песник  није знао да ли га је  изненадио својим гестом , ништа више није знао, само није  имао храбрости да даље  слуша његова несувисла питања, потрчао је као да трчи трку  за  спас живота,без окретања,учинило му се као да бежи од истих  прогонитеља који су прогонили ЛОРКУ,као да је бежао, да се  никада не врати, никада,као из каквог кошмарног сна.

Nastaviti čitanje

20 пута прочитано

Једне ноћи у „Мићином сокаку“ – Петар Савић

 

 

Једне ноћи у „Мићином сокаку“,

без месечине у полумраку,

седео сам за столом сам

у кафани већ затвореној.

А поред шанка – њих две.

Већ ми је свест обузимао сан,

 у полутами, димној, сненој,

окренух се и видех да спремне су на све.

 

Ја писао сам стихове на бледом папиру,

док њих две се нежно миловаше.

И у налету страсти, том љубавном виру,

да им се придружим оне ме позваше.

 

Генетски састав њихових гуза,

усана, струка и груди,

као да је пореклом од неких Муза

и надреално искуство ми нуди.

 

Док оне као Сукубе око мене,

летеше прскајући соковима страсти,

од крви набубрише све моје вене,

препустисмо се заједничкој врелој власти.

 

Није било стида, претварања, лажи.

О, Боже како пријаше те немирне руке.

На њиховим телима сок љубави

заједничке, страствене и слатке муке.

 

И спуштајући се на колена доле,

док тихо ми шапташе како ме воле,

узеше га влажним својим уснама, врућим

као укроћене даме, у очи ме гледајући.

 

Наша тела врела иако је зима,

лед топимо нашом страшћу,

десет ожиљака на мојим леђима –

  као доказ да под њиховом сам влашћу.

 

А оне неуморне, пуне ентузијазма,

улоге се мењају, као и позе,

на врхунцу смо заједничког оргазма,

испуњењу секса дневне дозе.

 

О, како прија чувати ту тајну

Пити за столом на ком су лежале,

репризирам ту сцену страсну, бајну,

у којој сву себе су ми дале.

 

И нестаде тад сваки духовни немир,

ми у облацима, лебдимо, сањамо,

а кафана постаде бескрајни свемир,

који једно другом несебично поклањамо.

 

15 пута прочитано

Saša Milivojev pesnik

Saša Milivojev pesnik

Saša Milivojev pesnik

http://sasamilivojev.com

34 пута прочитано

ЈЕНКИ и друге песме – Андреја Ђ. Врањеш


ЈЕНКИ

Ако некада запнеш тамо,
не питај никог,
ни себе они не воле
и нико се  не сећа,
тамо кад дођеш,
не питај ништа,
кад им у кућу уђеш,
пре ћеш изаћи,
они не гледају у очи,
већ у леђа.
Ако некада запнеш тамо,
ипак им реци,
тихо им реци,
да блесави нисмо
и да  све знамо.

Nastaviti čitanje

32 пута прочитано

Полови

Ломе ме таласи
И не могу дуго баш дуго заспати
Стојим на палуби
Док делфини чувају
Мој брод од ајкула
Тишина је морнарски чвор
Која везује за кормило
Сам и сама је ноћ
Кад се мио лик на месецу дојмио

Ми смо као орлови увек нешто ловимо
Ми смо као бродови увек негде пловимо
Кад нас време понесе
Песак на очи нанесе
Далеки смо али видљиви
На радару су наша срца
Полови

На трен сам зграбио
Слику што сам давно добио
И због мириса и због сећања
У дубок сан уронио
Сањао сам да ме чувају
Њене руке од падова
Очи да пазе водени пут
Спас од ледених брегова

37 пута прочитано

Hello world!

Welcome to WordPress. This is your first post. Edit or delete it, then start blogging!

4 пута прочитано

Saša Milivojev : The Boy from the Yellow house, Arabic

45 пута прочитано