Previous Next

ДОБРО ЈЕ БИТИ ДОБАР – Чарапанско срце и ПоезијаСРБ

Дана 20. августа 2019. године у 18:00 сати у башти Ex Ponto Gastro bara (Страхињева 6, Крушевац) Чарапанско срце у сарадњи са Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, организује хуманитарно песничко-музичко вече. Биће то традиционална ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ на којима ће се чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ срести са болесном и хендикепираном децом и потрудити се да им својом поезијом поезијом и књигама улепшају тренутак.
Ex Ponto Gastro bar – Добродошли !

ДОБРО ЈЕ БИТИ ДОБАР

Добро је бити добар
За људе искрити љубав
Чињење зла само јад доноси
И душу право у пакао носи

Добро је написати песму
Оригиналну ако умеш
  На углу увек чека чика
Који се у преписивање разуме

Добро је имати кућу
И три прасета су је имала
Све док један вук зао
Није кућу одувао

Добро је имати снове
У сновима је могуће све
Али живот своје путеве оре
  На јави снови често изгоре
Nastaviti čitanje

4 пута прочитано

МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2019 – Конкурс

Вукова задужбина, Бела Вода и
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, Крушевац
у сардњи са КУД-ом Ратко Јовановић и МЗ Бела Вода, 8. 8.2019. године
р а с п и с у ј у:

МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА ПОЕЗИЈУ О МОРАВИ
и
МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА УМЕТНИЧКУ СЛИКУ И ДОКУМЕНТАРНУ И УМЕТНИЧКУ ФОТОГРАФИЈУ О МОРАВИ
  • МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА ПОЕЗИЈУ О МОРАВИ
  • Тема конкурса је поезија која лепоте и духовне вредности МОРАВЕ (Западне, Јужне и Велике) проноси широм света и одражава жељу њених врбака, топољака и свих житеља на њеним обалама да слобода, мир и љубав владају Србијом.
  • За учешће на конкурсу сваки песник може послати по једну песму са овом темом.
  • Песме потписати пуним именом и презименом, а потребно је том приликом доставити и кратку биографију са основним подацима о себи и фотографију аутора.
  • Најбоље песме које одабере стручни жири биће објављене у часопису за поезију „ПоезијаСРБ“ и часопису „МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК“ који ће Вукова задужбина и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ објавити до 15. 9.2020. године уз подршку Града Крушевца.
  • Вашу поезију можете слати до 5. септембра 2019. године и то обавезно у електронској форми:

У електронској форми
u wordu (doc) или odt формату на мејл: morava@poezija.rs
Сви песници учешћем на конкуру и слањем својих радова на мејл и адресу Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ прихватају да се њихова поезија може објавити у часопису „МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК“ и часопису за поезију – „ПоезијаСРБ“ без надокнаде за ауторска права.

За најбоље песме, односно песнике који су те песме написали обезбеђене су пригодне награде и то:

Nastaviti čitanje

22 пута прочитано

ПРОСТАЦИ И ПРОСТИ – Андреја Ђ. Врањеш


ПРОСТАЦИ И ПРОСТИ
  – колумна

Када је Иво Андрић добио  Нобелову награду за књижевност, након повратка у земљу из Београда је отишао у Херцег Нови где се  како је  о томе  надахнути Херцеговац Момо Капор писао, дружио и заједно одмарао са непоправљивим  шејтан ефендијом Зуком Џумхуром.  Управо тада тих дана пришао му је један простак из комшилука и   комотно  без устезања као да се знају најмање двадесет пролећа упитао: Добро Иво без персирања. “Када ћеш ти частити за ону  Нобелову награду“?  Андрић се  одједном и поред луцидности, од неверице  у чуду  нашао па није умео ни да одговори. Тако је одреаговао  велики писац. Шта  мислити о понашању овог човека, шта рећи, осим се  згрозити, натерати разум да заборави оно што је запамтио, очи да не виде оно  што су виделе, јер кад такви зулумћари ,  без части и стида када се такви увуку са  својом досадом или гњаважом у туђе животе, а то је увек тужно и  брутално , они онда ове  озбиљне благих нарави а духом богатим као да  ошамаре,  блокирају их  нагонски ниским, не ретко и вулгарним, таква чињења не донесу понека времена, тога  има увек и свугде. Све  се тада у трену сруши, падне и оно величанствено и вредно. Они и постоје да руинирају унизе. И не морају то увек чинити уметницима људима од угледа и значаја, тако се они охоле и понашају према свима без обзира на  углед  ,звање или знање. Углавном су такви, полтрони, варалице, смутљивци.  Док се не подвуку, увуку, глуме  лажну финоћу, после постану незајажљиви и подједнако неиздрживи. Културним је  непријатно да се одупиру, немају ни снагу а још мање жељу, јер ови без осећаја за меру   насрћу бестидни . Увек се нађу  тамо где им није  место  да згаде загорчају јалово досадном реториком, бизарним питањима , поспаном интелигенцијом. Са простим  народом  је  другачије  и комуницирање је срдачније, прост народ је  стидљив, скроман, без надмености, њему  питања нису својствена нити битна, нити потребна, њему заправо кад су други у питању није ништа значајно, он се бави  са својим   животима, нема он  времена за доколичарење, навикао како то Бугари кажу на труден живот он ни  не зна за другу врсту понашања,  ради , црнчи, чекајући судњи час. Тај свет је  без гнева, пакости, окренут себи са једним циљем,  једном жељом, да некако преживи до сутрашњег дана који је нова борба са истим и вечито истим. Само ови који нису нигде  пошли а већ су стигли, без контроле, знања, мере, свести и савести,  могу бесконачно дуго да саплићу, оговарају, улазе у туђе радости и туге, вечито знатижељни . Сужених видика, у вечитом раскораку између жеља и могућности, грамзиви према   себи самима, одлутали и залутали, присутни и неприсутни, нестални и стални, без ставова и принципа као да временом плутају.

ИЗ ЗБИРКЕ У(СУНЦОКРЕТ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ЗВЕЗДЕ.)

МОСТОВИ

Мостови не само што спајају људе,
судбине, културе, различитости,
они су велики  испити савести,
места која оплемењују.

Мостови су храмови покрај храмова.

Nastaviti čitanje

34 пута прочитано

У КОШУЉИ НОСИМ МЕСЕЦ – Промоција књиге Борисава Боре Благојевића

У четвртак, 15. августа 2019. године у Народној библиотеци „Душан Матић“ у Ћуприји, одржана је промоција збирке љубавних песама Борислава Боре Благојевића „У кошуљи носим месец… In Hend trage ich Mond“. Програм промоције је осмислила и водила Љиљана Ђорђевић – директорка библиотеке Душан Матић у Ћуприји. Ради се о двојезичној књизи, на српском и немачком језику, а поред аутора, о књизи су говорили: Љубодраг Обрадовић – песник и председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, Миле Г. Лазаревић – песник и председник подружнице Удружења књижевника Србије у Ћуприји, Бранко Ћировић Ћиро, песник и гуслар из Ћићевца и Наташа Пајковић из Ћуприје, која је превела књигу на немачки језик. Поезију Борисава Боре Благојевића говорили су Светлана Ђурђевић, Мирослав Мића Живановић и Ратко Тодосијевић Баћо – песници из Крушевца. Погледајте слике, преслушајте аудио запис промоције и уживајте…

Слике на Фејсбуку

Борисав Бора Благојевић

Љиљана Ђорђевић


Љубодраг Обрадовић

Наташа Пајковић

Бранко Ћировић Ћиро

Миле Г. Лазаревић

Светлана Ђурђевић

Мирослав Живановић

Ратко Тодосијевић Nastaviti čitanje

16 пута прочитано

ВЛАСНИК ЉУДСКЕ  ЛЕПОТЕ – Андреја Ђ. Врањеш


ВЛАСНИК ЉУДСКЕ  ЛЕПОТЕ
–  кратка прича


Александар Аца Радосављевић чије име и презиме  се тешко изговарало  због дужине да би  језички било економичније сви су га радије  звали само Аца.  Био је професор психологије по вокацији , са  знањем далеко дубљим од  једне професије  Аца је  целим  бићем и енергијом  био  наслоњен на учење и сазнавање. Широке душе и културе, морао је импоновати. Марко је могао имати тада око дванаест година а он преко осамдесет, када га је отац на Петроварадинској тврђави, елдораду његовог детињства једног далеког узаврелог лета упознао са њим.Сусрет је протекао сасвим случајно и изненада у атмосфери препричавања митова  и легенди старе Хеладе, Орфеју, Еуридици, Прометеју, Телемаху и другим познатим јунацима из  Старогрчке митологије. Марко је оставио снажан  утисак паметног дечака, довољан разлог  да се спријатеље. Стари професор  висок, дискретно  повијеног кичменог стуба са једва приметним тремором десне руке,  симптомом  Паркинсонове болести која се због дубоке старости није никада успела развити . Крепак и поред уморног живота,  издуженог лица, фацијалних ситних костију доста је подсећао  на Марковог деду не само физикусом него и гестикулацијама. Сви старци личе  један на другог када уђу у   године,увоште се и онда им ни време,ни старост ни болест  не могу ништа , као старе грађевине,мостови, славолуци,сакрални објекти старошћу  као да пркосе смрти.Уредан, Господин са браон шеширом оним  истим којег је носио и лети и зими,  професор је по свим мерилима био пример скромности. Слабијег вида са диоптријом у минусу  носио је до  пола носа обешене Ленонке без којих није могао ни до предсобља. Није имао породицу или можда породица није имала њега. Дечака  је за кратко време дружења научио како се приступа јелу са пресавијеном машном, како руке морају да се држе за столом, како се одлажу наочаре, научио га је да броји  француски  и да нипошто не пита  девојчице колико имају година, а зашто тада , зашто њих остало је као  енигма. Научио га је ко су били Азнавур,
Монтескије,Стендал, шта је то шатобријан,препричавао му Камијевог Странца и много чега још. Очигледно био је француски орјентисан, или можда француски студент, или је једноставно  волео Француску, чинило  се да је и вредности везивао за оне које иду уз Француску културу и оне које не иду. Становао је у другој улици која се секла са Марковом, тако да су имали лакоћу виђања. Неко је дечаковој мајци једном приликом  можда из зле намере или искрено рекао да је професор активно туберкулозан, да ли је он то и био стварно, мада је било мање за веровати  није се поуздано знало, није се дубље породично улазило у ту проблематику, али  био је то свакако  довољан разлог макар и као сумња или претња  да  се дечаку забрани даљњи контакт. Тешко је ово сазнање а још теже успостављања баријере дечак прихватио.

Nastaviti čitanje

182 пута прочитано

ПоезијаСРБ на Звезданом Здравињу 2019

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу је 10.08.2019. године наступило на манифестацији „Звездано Здравиње“, који је овога пута одржан у селу Рлица, као поетско-ликовно дружење песника и сликара  са члановима КУД-а Миодраг Вучковић и организаторима манифестације. У програму који је уприличен, своје стихове су говорили чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Даница Рајковић и Ратко Тодосијевић. Програму су присуствовали и Иван Анђелић – начелник Градске управе Крушевца и Милисав Ивановић – председник МЗ Здравиње. Иначе, манифестација „Звездано Здравиње“ одржава се ове године по 30, јубиларни пут.

Програм је осмислио и најавио Драгиша Ђурђевић, организатор културе у Здравињу. Он је пре ручка отпевао песму „Јој, геџо“…

 

13 пута прочитано

OTROVNO SRCE-Miroslav Krnjeta

Lepo milo slatkorečivo srce
kad se otvori,kad presečeš ukrasne vrpce,
padne svetli oklop,maska nežne dobrote,
videćeš hodnike istine,skrivene strahote.

Duboke tamne nezajažljive rupe
puste praznine oronule gadne šupe,
nema svetle kule nema ništa
crna kuća alavog čudovišta.

Kad uđeš u dubine ne vidiš svetlost
vatrene misli pale dobrotu,plemenitost,
garavi tuneli mračnih želja vrline ubijaju
demoni zaključanih soba uz gadosti orgijaju.

Strah i mržnja strpljivo igraju šah
dok aždaja želja i strasti čeka,
ko pobedi gospodari i otima čist vazduh
aždaja u ekstazi jede razvrat čoveka.

E istino srca šta u tebi čuči
gladna zver prljavih otrovnih bodlji,
kroz pukotine klizi zidove grize uživa da muči
bes nosi,tamu rađa,gasi svetlo baklji.

Duboki najmračniji hodnici srca
u sredini nečisti crni kamen
zateže oko srca pakleni remen,
čuju se krici,oseti hladnoća,
vidi istina kad se skine ljuštura
i šarena vrpca.

Kako lažna slika srce kvari
krije spoznaju istine u vreloj pari
greje krv topi tron svetlosti,
srce se hrani zlobom,gadostima i strasti.

Čoveče sediš na prestolu na krovu
u najdubljem kutku gajiš zmiju
puzi po rupama po zaraslom korovu,
ostavljaš srce razornom otrovu.
Zaviri duboko u srce i spoznaj istinu
koje laži,mašne i maske kriju.

18 пута прочитано

ИЗБЕГЛИЧКЕ СТУДИ 2019. – ПоезијаСРБ, Крушевац

У амфитеатру Цркве Лазарице, 06.08.2019. године је одржана родољубиво-поетска манифестација ИЗБЕГЛИЧКЕ СТУДИ. Манифестацију су заједнички организовали: Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, КК Богољуб из Јасике и Удружење писаца Крагујевца. На манаифестицији су учествовали и песници Књижевног друштва Косова и Метохије – Подружница Крушевац. Своју поезију говорили су чланови ових удружења и књижевних клубова, а у музичком делу програма наступио је Ансамбл Божури царева града, етно група Епархије Крушевачке. Програм је отворио Секретар Епископа крушевачког: протојереј-ставрофор Драги Вешковац, а водили су га: Љубодраг Обрадовић, Хаџи Иван Милановић и Раденко Бјелановић.

Своју поезију говорили су песници из Крагујевца: Раденко Бјелановић, Љубица Жикић, Зоран Ранитовић и Славиша Миловановић, као и песници из Крушевца: Хаџи Иван Милановић, Весна Михајловић, Вељко Стамболија, Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Мирослав Мића Живановић, Ратко Тодосијевић Баћа, Драгојло Јовић, Даница Рајковић, Слађана Бундало (говорила једну своју и једну песму Аријане Хинић), Данијела Нела Јевремовић, Дејан Петровић Кенац, Мирко Стојадиновић, Дејан Милошевић, Зоран Ђурић, Стеван Вукојевић и Гаврило ВасовЂиновић.

Још слика на Фејсбуку

19 пута прочитано

Pitaš, druže, kako sam – Miško Pločić

Pitaš me, druže, kako sam
A šta hoćeš da ti kažem
Da sam dobro i da sam srećan
Video bi i sam da te lažem…

Kažeš, druže, da je zaboravim
Da ne mislim na ženu tu
Kako, druže, kad ne mogu
Kako, kad sve me podseća na nju…

Kažeš da postoje
Na ovom svetu žene druge
Ali, ja, druže, nju volim
Srce mi je puno tuge…

Hoćeš da sa tobom podjem
Da se proveselimo nas dvoje
A ne vidiš moju bol
Što razdire srce moje…

Vidiš druže ovu suzu
Što niz moje lice teče
Ona meni društvo pravi
Druže moj, svako veče…

Nema, druže, više mog osmeha
Odnela je ona sve sa sobom
Pusti mene da plačem u tami
Neću moći ja sa tobom…

Nestala je druže sva moja sreća
Nestalo je sve sa tom ženom
Ostale su samo tuga i bol
I moje oči da plaču za njom.

193 пута прочитано

AFORIZMI *Mihajlo Ćirković – Ćira

AFORIZMI IZ NEOBJAVLJENE KNJIGE „MELJAVA VREMENA“

* Trčao sam joj u susret dok sam je čekao u hladnoj sobi;
* Veći je srećnik usrećitelj nego usrećenik;
* Tvorac je stvorio nas, ali i mi smo stvorili Tvorca;
* Umetnik se udvara prirodi da bi je pobedio. Njegove ruže su uvek sveže;
* Kod boraca najubojitiji je poslednji metak;
* Nije isto kada si u Raju ili je Raj u tebi;
* Kada grašnik muči svoju dušu zbog greha, da li zaslužuje Raj;
* Zabranio sam joj sva lutanja bez mene, ali ne „ubih“ lutalicu u njoj;
* Gluma je vrlina na daskama, a porok u životu;
* Lov je besmislen ako zverka ne ostavlja trag, a ako traga nema nije zverka.

230 пута прочитано