КУЛА – Ана Гинић

КУЛА

Да су ме зидали
калдрмом
трошном
Турском.

Зазидали.

Да су ми камен
тежак
тужан
мајсторски узидали.
На место душе.

Да је ређао неко
стрпљиво
годинама
камен на камен.

Зидао мене
калдрмисану.
Плочу по плочу
уз мало Балканске траве
по пукотинама.

Не би се боље
грађевина
на овој Канадској зими
одржала.
Не би се мајстор родио
да стубове
на овом мразу
укопа.

А ја стојим.
Окамењена, али стојим.
Одoлeвам.

© Ана Гинић

Настави са читањем „КУЛА – Ана Гинић“

12 пута прочитано

УСНУЛИ ГРАД *Драгојло Јовић

УСНУЛИ ГРАД

У мрачну ноћ
Тоне уснули град
Улице гладне и неме
Тумарају и траже људе.

А где смо сада ми?
Где смо се дели
Од чега смо се скрили
Или смо ћутећи, тек нестали.

А где су сада они?
Господари света и планете
Што бомбама убише сунце и земљу
У утруби мајке тек зачето дете.

Сад нам је кожа тесна
А до јуче смо много хтели
Имасмо хиљаду жеља
А нисмо, нисмо смели.

Остала је само једна
Велика и вредна
Да живот траје за сутра
Да гледамо нова јутра.

Последња опомена је стигла
У памет се човече мали
Живот што су ти свевишњи дали
Поштуј и чувај, са злом се не шали.

И док уснули град
Све дубље тоне у сан
Улице и тротоари
Зграде и облакодери
Тишином болном јече.

А сваки нови дан
Слави се као година цела
У реду на плочнику
Човек оставља траг
И коначно озбиљно схвата
Да бахатост је однео враг.

А села наша пуста и празна
Пуним плућима и даље дишу
Оловку и папир сада спремају
Да нам последњи позив напишу.

Да тамо још нас чека
Родна кућа и криви плот
Колевка стара, оџаклија и сач
Ваздух, вода и њива родна
А ниоткуд не вреба невидљиви мач.

Још није касно за последњи чин
Да се коренима врати одбегли син
Срећу у родном гнезду да тражи
У свету туђем све смо видели
Тамо душе нема, све су само лажи.

6 пута прочитано

ЧОВЕК И МОРЕ – Андреја Ђ. Врањеш



ЧОВЕК  И  МОРЕ

Величину мора схватимо  тек  када се нађемо између  двају плавих бескраја неба и воде. У   пустињи лепоте  изгледамо смешно минорни или тужно немоћни. Само они који се овом пространству  животом  приклањају препознају   разлику између себе и мора. Ову  истину би требало спознати да се пролазни не  узносимо.

Настави са читањем „ЧОВЕК И МОРЕ – Андреја Ђ. Врањеш“

8 пута прочитано

Пети СУПЕС 2009.

Да, лепо је сећати се лепих догађаја. Данас ме је мој пријатељ Зоран Јовановић на Фејсбуку, једном фотографијом подсетио на пети СУПЕС, један изварендан песничко-ликовни догађај из 2009. године. Једна фотографија може само да подсети на догађај и подстакне сећања. Али како сећање полако бледи и губи се, не може да га дочара у потпуности. Али запис о том догађају и педесетак фотографија, то је већ права ствар, за обнављање меморије. Зато је ред је да запис и фотографије о СУПЕСУ 2009 поделим са Зораном, песницима коју су се дружили тог дана у Етно кући Слободана Стојановића и наравно са свима Вама које поезија привлачи.

U predivnom ambijentu Etno kuće u Žabaru 09.05.2009. godine, održani su V susreti POEZIJASCG . Druženje pesnika realizovano je u okviru manifestacije FEDRARO (festival dramnskog amaterizma Rasinskog okruga) koji se tradicionalno već 13 godina održava u Trebotinu i Žabaru.

Na petim susretima pesnika POEZIJASCG proglašeni su najbolje pesme u takmičenju za PESMU 2008. godine. Prvo mesto osvojila je Gordana Knežević sa pesmom *VREME JE*, drugo mesto – Svetlana Biorac Matić sa pesmom *UMESTO PREGOVORA*, a treće Mile Tešanović sa pesmom *PUSTI RODJENA*.

Po mišljenju posetioca sajta najbolja je pesma *SRPSKI POLITIČAR* koju je napisao Miodrag Jakšić


Slika za uspomenu na V susrete


Trenutak za sećanje – 09.05.2009. godine u 16:22


Gordana Knežević – dobitnik nagrade za pesmu 2008 godine

VREME JE

Kao izmaglica
obavijena svilenkastom
koprenom sna
trajem u prostoru
ne zavaravajući se više
da mogu kad hoću
sa tvog dlana liznuti
zeleni izvor tišine

Postojim nesmotrena
kao misao
i neprisutna i hitra i svirepa
i mazna
nepopravljivo uporna
na vetrometini pokislog
prvog zaloga usamljenosti

33 пута прочитано

У Крушевцу је у 66-ој години преминуо наш члан Владимир Тасић – председник ГО СПС и одборник у Скупштини града Крушевца

TV PLUS KRUŠEVAC

Поштовани чланови и пријатељи поезије,

Са дубоким жаљењем вас обавештавамо да је данас у петак – 27.03.2020. године, изненада преминуо наш друг, пријатељ и члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ – Владимир Тасић , дугогодишњи истакнути члан СПС-а, председник Градског одбора СПС Крушевац и члан Главног одбора СПС. Сахрана ће се обавити 28.03.2020. године у 14:00 часова на Старом градском гробљу у Крушевцу. Комеморативни скуп биће организован када се за то стекну услови.

Нека је вечна слава и хвала нашем драгом другу и пријатељу и члану нашег удужења!

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, Крушевац

ОДЛЕТИ СВЕ

Одлети све
И живот
И кад се чини
Да краја нема
Да све је песма
Тек поцрвенела трешња
Увек судбина стигне
На крилима јутра
И у коначност склони
Све сањане жеље
И недосањано сутра

Или је то селидба
Из рупе црне
У неку коначну
Бесконачну иронију
Којом се живот подсмева
Онима који остају
Да за поразима хају
И о срећи
Беспрекорној маштају
Док крах се шуња
Неосетно као магла у души

Одлети све
И живот
Као да га никад
Није ни било
Као да се знанцу само снило
Да је кроз баште цветне
И машту снену
Корачао са незнанцем
Који кад оде
Пустош оставља
Да све се понавља
И у бесмисао тече
Настави са читањем „У Крушевцу је у 66-ој години преминуо наш члан Владимир Тасић – председник ГО СПС и одборник у Скупштини града Крушевца“

125 пута прочитано

Предлог за најбоље песме у 2019. години – ПоезијаСРБ

ИЗДВОЈИЛИ СМО ОВЕ ПЕСME
као најбоље по нама у 2019. години
Ових дана изабраћемо најбољу песму за 2019. годину
Љубодраг Обрадовић и Драгојло Јовић.

Јануар 2019.

МОЛБА ГОСПОДИНУ ВЕТРУ

Урежи моје име у камен, где ме има,
однеси ме до краса, вриска белина,
застани кратко у тврдој луци,
да снове вратим из тишина.
У вртаче и шкрапе ме одувај,
у сноп светлости да се претворим,
засјајим ведрином само трена,
после могу  и да се изгубим,
као тачка црна,
небом преварена.

© Андреја Ђ. Врањеш
190 пута прочитано

Крила сна

Док сновима ја стварност преплићем
душу појим густином плетива
жеђ ми јача бледа месечина
са валова немирниих белина
Гле мислима маглине пробадам
небом једрим сав од свиле сустим
час уснулој звезди се прикрадам
час распредам с немим и немустим
па с каменом на дну тихо зборим
а ти мислиш да песму говорим

© Раде Мијатовић
172 пута прочитано

Фебруар 2019.

ЈЕДАН ТРЕН, ЈЕДНА СУЗА

Не желим пукотине
у нашем дружењу,
нит пријатељско раме
за плакање,
нит последњу станицу
свеске небеске.
Мрвећи моје осмехе,
нећу да правдаш дане
умора и тескобе…
Ствараш буку,
Сахрањујеш поверење.
Хоћеш мелемом горчине
да рана зараста,
Белосветски злотвор
да ме вара.
Зар не желиш да завист нестане
у бело ткање дана,
у налету
усијаних олуја
и пликова рана.
И срце би своје
сами прогутали,
кад спазе неког
да иоле вреди.
Спознам ту тајну врзиног кола,
све ми пометњу ствара…
Нејасне мисли
бистрим у сутоне снене…
Један трен, једна суза,
мрве моје драге успомене…

© Латинка Ђорђевић
214 пута прочитано
Настави са читањем „Предлог за најбоље песме у 2019. години – ПоезијаСРБ“

14 пута прочитано

УСПУТНА СТАНИЦА – Јасмина Димитријевић

УСПУТНА СТАНИЦА


Испијам чаше горког пића,
док за столом седим сама!
Мушкарци ме пожудно гледају,
мислећи сигурно да нисам дама!

 

У својим пијаним главама,
ко зна шта сад мисле о мени!?
На тупим лицима, осмех им зрачи!
Зар је лепо смејати се остављеној жени!?

Ја сам до сада вољена била,
и ако знадох да му нисам све!
Знала сам да има жену и децу,
да мени побегне понекад од ње!

Настави са читањем „УСПУТНА СТАНИЦА – Јасмина Димитријевић“

61 пута прочитано

ПРВИ СНЕГ – Јасмина Димитријевић

ПРВИ СНЕГ

Напољу први снег пада,
да изађем вани нешто ме вуче!
Ал’ нема изласка, карантин влада,
морамо сви да седимо код куће!

Тужна, кроз прозор, пахуље гледам,
дивим се њиховом плесу у лету!
Пустите нас ван, дође ми да вриснем!
Да упутим апел, целоме свету!

Птица у кавезу тужно ме гледа,
к’о и мени и њој посечена крила!
Из њеног грла жалопојка се чује,
на слободи само срећна је била!

Пустите ме ван, вриштим у себи!
Нек’ буде све ко што било је јуче!
Хоцу да загрлим све своје драге,
ове решетке, тако ме муче!

А онда схватим, све ће то проћи,
отопит’ се попут првог снега!
Опет ћемо безбрижно шетати,
покушавати да се не сећамо свега!

Поново ћемо се радоват’ сунцу,
дивити се његовом раскошном сјају!
Знаћемо да ценимо мале ствари,
научићемо да само велики праштају!

35 пута прочитано

МАЈКА – Јасмина Димитријевић


МАЈКА

Сањала сан ноћас родну кућу,
како се шепури на маленом брегу!
Иза куће у листопадној шуми
кошуте остављају траг у снегу!

Сањала сам ноћас моју родну кућу!
На прагу моја мајка седи!
Крај њених ногу седим и ја,
док ми она нешто тихо беседи!

Сањала сам ноћас своју родну кућу,
своју мајку са корицом хлеба,
намазала маст и црвену паприку,
јер да ми да нешто више, она нема!

Настави са читањем „МАЈКА – Јасмина Димитријевић“

95 пута прочитано

ОБАЛЕ НОВЕ – Даница Рајковић


ОБАЛЕ НОВЕ

Издалека посматрам
плаветнило у твојим очима
и тишину како спава

Довољан ми један трен
и у једном даху у мом телу осетим,
вечити пламен полако сагорева,
а тебе не прогања издалека.

Посматрам љубав,
срећу и радост…
Временом сам схватила,
да је то била чаролија
и лепа младост.

Можда ме ниси слушао,
или ме ниси разумео…

Вечити пламен
сагорева моје снове,
а у твом плаветнилу,
таласи праве обале нове.

Настави са читањем „ОБАЛЕ НОВЕ – Даница Рајковић“

15 пута прочитано