Previous Next

5 ПЕСНИКА И ВИ – ПоезијаСРБ и КЦК, 12. 7.2019.

Još slika na Fejsbuku
У Клубу КЦК је 12. 7.2019. године реализован по 8 пут поетско-музички програм „5 ПЕСНИКА И ВИ“.  Програм је пројекат Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ у сарадњи са Културним центром Крушевац. У програму су поезију говорили: Драгојло Јовић – уредник КЦК и песник, Весна Лазаревић – заменик градоначелнице Крушевца, Дејан Милошевић – песник ПоезијеСРБ, Љиљана Пантелић –  уредница програма РТК и песникиња и Стефан Кнежевић – песник. Програм су музиком оплеменили оркестар Душана Дуце Пејчића и вокална солисткиња Радмила Бајић Рада. Програм су осмислили и водили песници Дејан Петровић Кенац и Љубодраг Обрадовић.

Преслушајте аудио снимак програма 5 ПЕСНИКА И ВИ који је снимио Марко Вишњић, радник КЦК

Погледајте видео снимак Љубодрага Обрадовића

Иначе, традиционалан поетско-музички програм 5 ПЕСНИКА И ВИ реализован је до сада 7 пута у клубу КЦК у Крушевцу. Програм је по концепцији поетско-музички и у њему крушевачки песници и њихови гости говоре своје најбоље песме, а између песника слушамо популарну музику… Наравно, реализовали смо и програм 5 АФОРИСТИЧАРА И ВИ. Погледајте све досадашње програме а посебно уживајте вечерашњем осмом сусрет песника и публике у програму „5 ПЕСНИКА И ВИ“…

Драгојло Јовић

Весна Лазаревић

Дејан Милошевић

Љиљана Пантелић

Стефан Кнежевић

Љубодраг Обрадовић и Дејан Петровић Кенац

Радмила Бајић Рада

Душан Дуца Пејчић

Милан Бата Петровић

19 пута прочитано

Пошаљите своју песму за Часопис за поезију – ПоезијаСРБ

Поштовани песници, У припреми за штампу је Часопис за поезију – ПоезијаСРБ, број 11. Часопис за поезију ПоезијаСРБ издаје Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца, а очекујемо да ћемо БРОЈ 11 часописа ПоезијаСРБ представити у току лета 2019. године у Крушевцу, а касније и у Ћуприји, Лесковцу, Ћићевцу и другим градовима и местима Србије.
Преузмите бесплатно до сада
објављене часописе
ПоезијаСРБ
Ауторски хонорар за објављивање у часопису нисмо у ситауацији да платимо! Ако сте са тим сагласни пошаљите нам своју поезију за наредни број часописа ПоезијаСРБ на мејл: poezijasrb@poezija.rs у wordu или odt формату на ћирилици уз једну Вашу фотографију и место у коме живите и стварате. Задржавамо право да уредник часописа одабере песме које ће бити објављене у часопису. Сваки песник чија се поезија објави у Часопису за поезију ПоезијаСРБ може бесплатно преузети електронску верзију часописа у пдф-у са следећег линка  ПоезијаСРБ.

 

90 пута прочитано

У  ЗАГРЉАЈУ  ЈУТРА… – Андреја Ђ. Врањеш

ИЗ  НЕОБЈАВЉЕНЕ  ЗБИРКЕ  (СВИ ПРАВЦИ ВОДЕ У БОЛ)

У  ЗАГРЉАЈУ  ЈУТРА

Срели смо се испод свитања,
носила је младост,
а ја  живот цео,
отишла је у загрљај јутра,
ја вратих у таму,
као њезин део.

ПИТАЊЕ

Питали су је,
да ли га познаје ?
Тек толико,као нико.

ХРАСТ

Олујама памти,
рукама грана,
по деблу рана,
цео живот сакупљао бреме,
још од њега траже,на времену путу,
да изгуби себе.

КАНДЕЛА  РЕЧИ

М. Цветајевој.

Вечности поклањала стихове,
ко сликар кад на платну игре ниже,
из ума њена светлост,
све ближе и ближе,
осветли једно доба,
а када дани  мржњом затамне,
кандела речи,
светлост своју,
изнова проба.

Nastaviti čitanje

80 пута прочитано

ЗА РОЂЕНДАН – Милка Ижогин


ЗА РОЂЕНДАН 



Никодију Спасићу

Погледам на сат
склопљене казаљке беху
Питам се
да ли на Тебе мислим Ја
или на Мене мислиш Ти
или Обоје исте мисли имамо
И спојени великом љубави Смо?
Ако сматраш да је глупо
волети сад
Сети се народне пословице
“За љубав никад није касно“
Зато се насмеши и прихвати
или смеј се и одбаци све
али једнострано
А Ја те душом волим
и телом желим.
Ако те желим то није грех
За све ти си крив…
Срела сам те
Кад обоје тужни смо били
Ја хтедох а ти ми даде
Звездани пут љубави
Нежне руке твоје ме миловаше
Слађане усне ме љубише
Мили глас ме опи
а тело топлоту живота подари.
Мили, за рођендан шта се дарује
Поклона прегршт мисле.
То је мало
Искреност ти дарујем
Парама се купит не може,
Садим цвеће по стазама којим ходиш
Обасјавам свој мрачни кутак живота твог
И љубим тебе и твоја дела
И желим да те не изгубим.

© Милка Ижогин

 

17 пута прочитано

САН БЕЗ СНА – Ратко Тодосијевић Баћо


САН БЕЗ СНА


Навикао на пут
Као коњ на самар
Још овог јутра
Морам поћи и понети
Рањено срце крадљивца
Овог jутра
Док она спава
И сања о повратку
Дана
Пукло румено праскозорје
Дукат јутра
Пукао видик
Без дна
Равница моравска
Отворено срце
Лопова
Мојим телом трачнице
Уместо вена
Без сна
Игра стара
Радост детињства
Још овог јутра
Отићи бићем
У сунчана рађања
Сну њеном и
Повратку сну
Без сна
Сан без сна

мр. Ратко Тодосијевић – Баћо

 

19 пута прочитано

Умро је Слободан Лазаревић Лаза – радник КЦК. СЛАВА МУ!


Слободан Лазаревић Лаза на радном месту

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу имало је одличну сарадњу са Слободаном Лазаревићем Лазом. У Пионирском парку, где је он радио, одржали смо заиста доста програма, уз предусретљиво Лазино понашање, уз његове кафе и понеку ракију, јер песници су увек боеми… Лаза је не само радио и доносио пића, већ је и сам уживао у поезији и давао добронамерне коментаре песницима и многе од њих усмеравао на прави песнички пут.

Хвала му за све што је урадио за песнике Крушевца, а посебно за песнике Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Нека му је вечна слава и хвала!

Љубодраг Обрадовић, председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.

28 пута прочитано

PLAVA POLJA-Miroslav Krnjeta

Tamo gde završava šuma
na obodima zelenih bregova,
počinje sunčanih polja ravnica
tu je mirnih vetrova granica.

Polja puna glasova života
hrani ih bistro plava reka
krasi ih neodoljiva lepota,
gledaš san sa travnatog jastuka.

Sa reke milujući povetarac
nosi sunčanim poljima plavi čamac,
seje poljima plavo seme
farba travu,vrbike,ciklame.

Valja se ravnica daleko
plava trava leluja vijori
kroz polja potok žubori,
cveće se šarenim haljinama šepuri.

Svaka travka ima posetioca
u goste prima armiju skakavaca,
igra pčela i bumbara oko cvetnih tučaka
od jutra do mraka ne jenjava pesma cvrčaka.

Kroz vrbik proviruje snop sunčevog zraka
dodiruje plavu reku,riba se praćaka,
mali rak traži hlad pa se skriva
a u polju senica se travom umiva.

Sve se plavi,biljke bujaju,
poljski vetrovi sviraju simfoniju
livade suncem ozarene pevaju,
a u predvečerje horovi mirno utišaju.

Kakva lepota na horizontu
u smiraj dana polje i nebo se dodiruju,
zalazak sunca je kruna plavom zlatu
slike polja nezaboravni prizor srcu daruju.

Zaista treba plava polja videti
plavu travu,bistru reku,vrbike,
proći predele travnate egzotike
i u duši pesmu bujnih polja osetiti.

15 пута прочитано

КО МЕ ТЕРА – Лепа Симић


КО МЕ ТЕРА

Ко ме тера
да претурам
прoлeћа бисерна
и тражим
гнезда лептирова.

Ко ме тера…
Лик младости
на дну торбе,
затрпан лежи.
Преко су песме,
заборављених наслова.
Испод зелене  паучине
назиру се топле очи
и портрет
једне лепотице града.

Оте се уздах…
затечена,
сама себи
свој сведок,
истина…

Крупне сузе,
напунише
оранице меких јагодица.
У очима мојим…
сад живот дрхти,
луталице судбино…

Ко ме је терао
да разгрћем паучину
на тавану,
после толико…
после свега.

Нисам хтела,
натера ме ћутање
и тишина босих стопала
моје собе…

Натера ме лавеж срца,
а  мој живот,
као да се…
угасио…

© Лепа Симић
Nastaviti čitanje

20 пута прочитано

Анта А. Џамић – промоција стваралаштва 2019.

У музеју винарства и виноградарства у Александровцу одржана је 8. 7.2019. године промоција стваралаштва Анте А. Џамића. Представљене су две књиге поезије и то „ИСПУЊЕНО ОБЕЋАЊЕ“ и „У СЛАВУ ВИНА“, обе у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. У име издавача књиге на промоцији су говорили Љубодраг Обрадовић, Драгојло Јовић и Вељко Стамболија. Наравно, о Антиној поезији су говорили и културни посленици из Алексндровца, као и чланови КУД-а ГРОЗД из Александровца, директорка музеја винарства и виноградарства Нела Ђурић, Гвозден Ђолић – бард Александровачке културе, Миодраг Шароњић Шарга – председник УО ГРОЗД, као и сам аутор. Промоцију су музиком оплеменили ансамбл Душана Дуце Пејчића и вокална солисткиња Рада Бајић. Прочитајте шта је о стваралаштву Анте А. Џамића рекао Љубодраг Обрадовић -председник УО Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и погледајте фотографије са промоције.


СТИХОВИ СВЕ КАЖУ – Љубодраг Обрадовић


Шта рећи о стваралаштву Анте А. Џамића. Ја спадам у оне песнике који заступају тезу да о аутору најбоље говори његово дело. Сви критичари само праве криву слику описујући шта је то песник хтео да каже. Критичари су у ствари искривљено огледало у коме се Антина поезија огледа, као боем из његових песама, после добре теревенке.

Ја ћу Вам само рећи да ми је посебно драго да је Анта А. Џамић објавио до сада 2 књиге поезије и то „ИСПУЊЕНО ОБЕЋАЊЕ“ и „У СЛАВУ ВИНА“, обе у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, са седиштем у Крушевцу и тако и себе и удружење уписао у каталог Народне библиотеке Србије и тако испунио своје снове да његово стваралаштво остане забележено за поколења која долазе.

Књиге, које вечерас промовишемо „ИСПУЊЕНО ОБЕЋАЊЕ“ и „У СЛАВУ ВИНА“, у ствари су Антина ода животу, вину, боемима и вољеној винородној Жупи и у њима је, на најбољи и најједноствнији начин, стиховима, исписана историја живота и у Антиној породици и у самом Александровцу.

Ја сам Анту А. Џамића упознао на бројним песничким сусретањима у Александровцу које је организовао Гвозден Ђолић, бард александровачке културе, а касније смо се дружили и на бројним песничким сусретањима ПоезијеСРБ. Дружили се, пили добро вино и говорили стихове… ЈЕР СТИХОВИ СВЕ КАЖУ…

Nastaviti čitanje

24 пута прочитано

ВРЕЛО СВЕТОГ ЈОВАНА – Макрешане 2019.

Манифестација ВРЕЛО СВЕТОГ ЈОВАНА одржана је 7. 7. 2019. године у Манастиру Светог Јована у Макрешану по десети пут. Овај јубиларни програм обележио је свакако Епископ крушевачки Господин Давид Перовић и то пре свега својом беседом о сељаку. Владика је поетском делу програма учинио посебну част писцу ових редова Љубодрагу Обрадовићу и изговорио песму „СЕЉАК“ из његове најновије књиге „ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО“. Учешћем бројних песника, чланова Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, манифестација *ВРЕЛО СВЕТОГ ЈОВАНА* је обновила дух аутетичности, која се шири овим просторима, живи у народу, а онда се разлије пред јавност, као Западна Морава кад надође, на плодне њиве Макрешанских сељака.

Преслушајте уређени аудио снимак манифестације „ВРЕЛО СВЕТОГ ЈОВАНА“ 2019 који је забележио Марко Вишњић – радник Културног центра Крушевац.

У Манастиру Светог Јована у атару села Макрешане, у оквиру целодневне манифестација обележавања рођења Св. Јована Крститеља, изведен је 07.07.2019. године по десети пут културно-уметнички програм ВРЕЛО СВЕТОГ ЈОВАНА у заједничкој организацији МЗ Макрешане, Културног центра Крушевац, КУД-а *МЛАДОСТ* из Макрешана, Управе манастира Свети Јован Макрешане и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. У програму, који је водила Данијела Јевремовић, песникиња Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, поред чланова фолклорне секције КУД-а *МЛАДОСТ* из Макрeшана, наступио је и Певачки етно ансамбл ЛАЗАРИЦЕ под уметничким вођстом Живке Петровић и фрулаши Ранђел Минић и Слободан Цакић Цале. У поетском делу програма, поред већ поменутог Епископа крушевачког Господина Давида Перовића, наступили су песници Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и то: Љубодраг Обрадовић, Саша Милетић, Драгојло Јовић, Дејан Петровић Кенац, Градимир Карјовић, Мирко Стојадиновић, Радован Стевановић и наравно Данијела Јевремовић. Програму су присуствовали бројни грађани из Макрешана и околних места. У релизацији су учествовали Марко Вишњић и Веркан Гвозденовић, радници Културног центра Крушевац. Погледајте како је то било…

Још слика на Фејсбуку

25 пута прочитано

РОЂАЧЕ МОЈ *Драгојло Јовић

РОЂАЧЕ МОЈ

Вечерас драги рођаче мој,
Кад Бадњак унесеш у дом свој,
Помисли бар једном на кућу родну,
Деде, очева и нашу, у селу мом и твом.

Погледај ону слику стару,
Пожутелу и прашњаву на дувару,
Где на кућном оџаку плави дим се вије,
А око ватре деце рој.

Сетићеш се знам,
Кад нас је у кући било као пчела рој,
И да су на Божић долазили сви,
Који су се ту, у кући нашој родили.

Сети се,
Да имали смо мало,
А ипак имали смо све,
И сјај Бадњака и љубав ближњега.

У тој кући сад нема ватре ни сламе,
ни старе лампе сјаја,
Нема приче старијих, ни деце граја,
Само ветрова оштар, фијук се чује.

И знај рођаче мој,
Осим куће родне, све је к земљи пало,
На колевке старе и кревете наше,
Кровови леже, тихо попадаше.

И још да ти кажем,
Врата и прозоре ветрови отварају,
Око куће наше завијају вуци,
Па ако тамо кренеш припази,
и добро се обуци,
Знаш, зиме су горе “вунене и љуте”.

И пази кад кућна отвориш врата,
Да ти зверка нека у руке не ускочи,
Јер сад је то њихов дом,
А ти, ја и ми, странци смо сви..

Ако не одеш пре летњих дана,
Онда понеси секиру, срп и косу,
Да посечеш шибље испред кућног прага,
А онда полако, не трчи, умири ход,
Да не пропаднеш кроз натрули под.

Погледај и плафон,
Да ти која греда не падне на главу,
Јер то може бити казна, за све који оставише
Стари кућни праг, Божић и Славу.

Погледај и наше трешње старе,
Да ли су им зацелиле гране,
Од ланаца што љуљашке нам беху,
Додирни их и реци, неку реч за утеху.

А кад назад пођеш,
Понеси макар грумен земље,
Корен и гранчицу дрена,
Да те чешће сете на место рођења.

Сви смо негде кренули,
А нико не затвори прозоре и врата,
И нико не остави бар кључеве старе,
Па ако се ко врати да ко човек уђе,
Да не мисли да опет улази у туђе.

Све што рекох теби припада и мени,
Па се силно бојим да живот не прашта,
Да ће нас потомци памтити по ружном,
Што огњиште и кућа нам оста,
Да је ветри вијају неком песмом тужном.

Ако с децом кренеш коренима својим,
Поведи их нек виде ливаде и њиве,
И нек увек знају да корени наши,
Нису тако плитки, већ да вековима трају,
Ту на земљи тој, драги рођаче мој.

27 пута прочитано