Буди ме кошмар, соба трепери,
Сенке због ветра играју свој плес.
Док окном прозора назирем зрак,
Снове и жеље разара ми мрак.
У тој секунди мисли су мутне,
И све је могуће, јава и сан.
Верује душа у васкрсења,
Зближе се преци и поколења.
Схватиш у трену да све је лако,
Да све је близу ако си прави.
Човек што иште оно што треба,
Вере и правде, соли и хлеба.
То нису стазе нити аршини,
Нису ни лекције већ часни пут.
За сваку таму светлост је лек,
Крст што побеђује кроз сваки век.
Истина сече ко мач жилета,
Раздире ткиво, месо и кожу.
Живот је станица, дрхтави сан,
Размисли како ћеш провести дан.
У свакој мисли крију се тајне,
Пази шта желиш и чему стремиш.
Чувај у оку светост, топлину,
Живи по оцу, духу и сину.
Подари свету љубав и срећу,
На ружно врати најлепшим делом.
Покажи да си бољи и већи
И враг ће своме паклу утећи.
Кад Сунце зађе и све се смири,
Утихну звезде, Месец заблиста,
Да ли си спокојан? Да ли си чист?
Или се тресеш ко јесењи лист.
Пусти земаљско прљаво, кратко,
Сва блага света не вреде ни грош.
Ходај ка вечности, живи тај сан
И сваки биће ти испуњен дан.
Ко љуби милост и по њој живи,
Ко у ситницама пронађе рај,
У миру чекаће небески план,
Размисли како ћеш провести дан…
Александар Недовић
