Na mestu gde jesen preseca leto
gde majušni svitac svoj fenjer gasi
gde je sve tako uzvišeno, lepo
tamo putuju svi moji uzdasi
Podno visoke nazubljene stene
gde ledena voda kamen umiva
tamo mi žive lepe uspomene
još vetar me tamo tiho doziva
Da orosim suzom sve što je svelo
i livadi vratim zelenu boju
osmehom ozarim namršteno čelo
na grudi prigrlim mahalu svoju
Tamo gde pahulja ćilime plete
da borove grane srebrom ukrasi
tamo zanavek moje misli lete
tamo putuju svi moji uzdasi.
autor
Jovica N. Đorđević
21.09.2024g
(Прочитано: 99 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.278 пута)
