Када јој коса замирише на јутро… када јутро уђе у моју душу и када мириси живота постану стварност. Тада, код првог јутарњег додира, истине, немир улази у мој живот… Бојим се да останем сам.
Бојим се да јутром пијем, последњи гутљај охлађене црне кафе, и док гасим пикавац попушене цигарете, не осећајући бол у прстима, постајем свестан да је ово била игра, игра белог лептира, осуђеног на вечиту игру истине живота”.
Napomena - Ovaj članak je objavio Ljubodrag Obradović.
Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина
Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . BIOGRAFIJA
- pročitajte dataljnu biografiju. ---
Pročitajte
sve članke iz kategorije Ljubodraga Obradovića ---
Види све чланке од Ljubodrag
