СКАКАВАЦ НАД ЕВРОПОМ Раскорачен између два неба Онога испод потпуно преврнутог И онога изнад никад плављег Отргнут екстремном котом Још једну реч Изговарам Побожно и усиљено Овде као ниједном досад Осећам окове равнотеже И придружујем се онима Који су хтели вертикалом у небо Одавде Као никад презирем Све затворене путање Што скривају водоскоке И птицама … Настави са читањем “Рајица Драгићевић: СКАКАВАЦ НАД ЕВРОПОМ”
СКАКАВАЦ НАД ЕВРОПОМ
Раскорачен између два неба
Онога испод потпуно преврнутог
И онога изнад никад плављег
Отргнут екстремном котом
Још једну реч
Изговарам
Побожно и усиљено
Овде као ниједном досад
Осећам окове равнотеже
И придружујем се онима
Који су хтели вертикалом у небо
Одавде
Као никад презирем
Све затворене путање
Што скривају водоскоке
И птицама
Које прелећу вештачке паралеле
Добацујем челичне мрве
Да истрају
У исконском кидању
6. јул 1979.
Песма је записана у авиону Будимпешта – Кијев и прочитана истог часа генерацији студената електротехнике са ФТН Нови Сад која је путовала на апсолвентску екскурзију у Кијев, Лењинград и Москву. Пошто није објављена у мојим књигама, а моја генерација са студија је није заборавила, то јој, са ове раздаљине, песму ПОСВЕЋУЈЕМ. Рајица Драгићевић (9.4.2018)
Prvi put posle mnogih očajnih juče Danas me nije me rastužilo ništa Što rastužuje pesnike i žene koje vole Naročito u proleće I naročito ako su ostavljeni A april je I ostavio si me (još u januaru ili pre) Trebalo bi da sam posebno osetljiva A ništa… …Ništa Evo Pada nežna zelenkasta kiša Trebalo … Настави са читањем “BEZ ODJEKA – Nena Miljanović”
Drvored pored oronulih kuća Svakoga dana sve ređi biva, Gomila posečenog pruća Starinske kuće ogreva. Al’ pored puta večito stoji Jedan hrast stari od davnina, Vekove mnoge odavno broji, Predanje prenosi s oca na sina. Kosovsku bitku čak beleži, Bitaka mnogih svedok je danas, Tajna ogromna pod njim leži, Koju dedovi preneše na nas. Ko … Настави са читањем “Tajna starog hrasta – Ivana Zajić”
Drvored pored oronulih kuća
Svakoga dana sve ređi biva,
Gomila posečenog pruća
Starinske kuće ogreva.
Al’ pored puta večito stoji
Jedan hrast stari od davnina,
Vekove mnoge odavno broji,
Predanje prenosi s oca na sina.
Kosovsku bitku čak beleži,
Bitaka mnogih svedok je danas,
Tajna ogromna pod njim leži,
Koju dedovi preneše na nas.
Ko se iole maši rukom
Ovaj hrast stari da nam dira,
Večno neka živi sa mukom,
U životu nikad ne imao mira.
Zato dok selom vetar duva
I zvono crkveno jutrom odzvanja,
Prastari hrast tajnu čuva,
Namernik svaki njemu se klanja.
“Nivo svesti: ČAROBNJAK Ovo je najviši nivo svesti. Ljudi koji su svom razvoju dostigli ovaj nivo, uvereni su da u životu postoji sve što je potrebno. Njih odlikuje specifično razmišljanje – nemaju predrasude, negativno uverenje, a ako se i pojave, oni ih brzo osveste i transformišu. Kao rezultat takvog razmišljanja njihov život je ispunjen izobiljem. … Настави са читањем “ČAROBNJACI…”
“Nivo svesti: ČAROBNJAK
Ovo je najviši nivo svesti.
Ljudi koji su svom razvoju dostigli ovaj nivo, uvereni su da u životu postoji sve što je potrebno.
Njih odlikuje specifično razmišljanje – nemaju predrasude, negativno uverenje, a ako se i pojave, oni ih brzo osveste i transformišu.
Kao rezultat takvog razmišljanja njihov život je ispunjen izobiljem.
Oni su shvatili da bi se nešto promenilo u sudbini, treba promeniti to “nešto” u sebi, jedino tako se mogu privući određena blaga u svoj život.
Probleme u životu “Čarobnjaci” doživljavaju kao način da poboljšaju sebe i svoj život, koji su založeni u bilo kom problemu.
Takav način razmišljanja pomaže im da se kreću kroz život i ostvaruju sve ono što žele preko unutrašnjeg dejstva, a ne preko spoljne aktivnosti i borbe sa realnošću.
Po pravilu, ljudi sa nivoom svesti “Čarobnjak” imaju više dobara nego što im je potrebno.
Zbog toga, oni uvek imaju nešto da podele – odnos, novac, dobrotu ili ljubav…”
Opet dolazi jedno proleće Kucka kapima kiše o prozor Jedva čujno Kao ljubav na vrata naših praznina Tog poslednjeg dana marta Na kraju svih iščekivanja Kad smo se dogodili i poverovali u neizbežno (Bilo bi suviše da je sve puki slučaj Da smo oboje u istom snu U isti noćni sat Na istim meridijanima … Настави са читањем “MEMORIJAL ZA KIŠU I MART – Nena Miljanović”
proleca 1999. Pognute glave mora li tako gnevom da sudi sila i moc Da li smo sami hteli ovako il samo sobom morade doc Likove prave u vreme krivo stapamo s nadom u jedan lik Zaglavljeni u blato zivo sirimo zene u divlji krik Nemi smo dokle dopiru reci od ljudskog roda prognani svi U … Настави са читањем “Mi – Rade Mijatovic”
proleca 1999.
Pognute glave mora li tako
gnevom da sudi sila i moc
Da li smo sami hteli ovako
il samo sobom morade doc
Likove prave u vreme krivo
stapamo s nadom u jedan lik
Zaglavljeni u blato zivo
sirimo zene u divlji krik
Nemi smo dokle dopiru reci
od ljudskog roda prognani svi
U nama zrno istine jeci
sa njim u ognju gorimo mi
Gledamo se sumraci isti
mozdane bore brisu se sve
Odabrani smo za pokor cisti
i tudjih greha kajanje
Iz svezih jama iz smutnih dana
pokulja magla i zamre glas
Okove nove od starih rana
skovase deca pakla za nas
Zbijmo se za to u svice zute
u sveti vecni plameni znak
rasplamsajmo se u baklje ljute
i nek se sprzi gubavi mrak
Pa kada zore pravde zarude
i demon klone jer vide bog
Dela ce njemu sama da sude
sazezuc klicu semena tog
Počelo je da me susreće Na daljinama dovoljno velikim Da moje tlo pod tvojim nogama se ne obrušava U teškim rečima koje su padale po nekim starim Prkosnim tišinama Tek kad sam pomislila da je gotovo Iz srca stihije materijalizovano Začeće novog vremena koje je ono staro Po svome liku ludo porodilo I sad mi … Настави са читањем “Limb-Milena Jasovic”
Šta je daljina… svaki put kad o tebi dušeslovim rezonancu ti srca ulovim i ozari me toplina… Skoro bez i jedne mrvice hrane sve ove duge preduge dane i bez ikakve opravdanosti jasne ona je sve veća veća i veća umjesto da uvene da stane da zgasne… Ovo što kod mene u duši gori svijet … Настави са читањем “Spiritus movens”
Šta je daljina…
svaki put kad o tebi dušeslovim
rezonancu ti srca ulovim
i ozari me toplina…
Skoro bez i jedne mrvice hrane
sve ove duge preduge dane
i bez ikakve opravdanosti jasne
ona je sve veća veća i veća
umjesto da uvene da stane
da zgasne…
Ovo što kod mene u duši gori
svijet bi novi moglo da stvori
ili postojeći da razruši…
Lijepo mi je sa ovim žarom hodati
ispod dubokog toplog neba
na oblaku sa uspomenom starom
prisustvo mi tvoje skoro i ne treba…
Šta je daljina…
svaki put kad o tebi dušeslovim
rezonancu ti srca ulovim
i ozari me toplina…
U glavi te imam dušom te snivam
smiješ se srećna
strpljivo do naše obale plivam
svjedočim…
spiritus movens
ljubav je vječna!
posvećeno, priredio D. Ivanović Nedostaješ … Ali si uvek u mislima ; Razdvoji nas daljina a opet si tu, boraviš u neistraženim okvirima , trenucima nespokoja, nezaborava … Nikad ne dođu reči, same od sebe već kroz razgovore sa tobom. Iako te nema, postojiš u savršenim oblicima. Godine su prošle, pusti dani se nižu; Molim … Настави са читањем “NEDOSTAJEŠ”
posvećeno, priredio D. Ivanović
Nedostaješ …
Ali si uvek u mislima ;
Razdvoji nas daljina
a opet si tu, boraviš
u neistraženim okvirima ,
trenucima nespokoja, nezaborava …
Nikad ne dođu reči, same od sebe
već kroz razgovore sa tobom.
Iako te nema, postojiš u savršenim oblicima.
Godine su prošle,
pusti dani se nižu;
Molim te, jednom kad se pojaviš
u beskrajnim tragovima prostora,
iza lavirinata, svetlosnih prolaza,
nevidljivih mlečnih staza,
pored mene ostani zauvek ;
Dok u večnosti gledam tvoj lik ,
da mi duša ne bude prazna.
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, је са три поетска програма обележило Светски дан поезије. Светски дан поезије прославља се 21. марта и установљен је од стране УНЕСКО-а 1999. године. Сврха овог дана ја промоција читања, писања, објављивања и поезије у школству широм света; али и ”давање нових подстицаја и признања националним, … Настави са читањем “Светски дан поезије 21. 3.2018. – ПоезијаСРБ”
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, је са три поетска програма обележило Светски дан поезије. Светски дан поезије прославља се 21. марта и установљен је од стране УНЕСКО-а 1999. године. Сврха овог дана ја промоција читања, писања, објављивања и поезије у школству широм света; али и ”давање нових подстицаја и признања националним, регионалним и интернационалним поетским покретима” (извод из УНЕСКО извештаја при дефинисању овог дана).
На сам дан, 21 3. 2018. године у Основној школи „Бранко Радичевић“ у Бивољу одржан је сусрет чланова овог одружења са ученицима ове шкoлe. Песници Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Мића Живановић, Драгиша Павловић Расински Даница Рајковић, Мирко Стојадиновић и Саша Милетић говорили су своју поезију и афоризме. Претходно су са директорком шкoлe Драганом Иванковић попили кафу и разговарали о будућој сарадњи.
Касније, у току истог дана, Сусретом песника у холу Дома синдиката који се налази у самом центру Крушевца, испред слике Милића од Мачве, Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ је у сарадњи са Пословним центром Крушевац, обележило Светски дан поезије у 17:00 сати. Песници Мирослав Мића Живановић, Љубодраг Обрадовић, Драган Тодосијевић, Добринка Почековац, Градимир Карајовић, Стефан Кнежевић, Драгослав Мирковић, афористичар Михајло Ћирковић и сликар Живорад Милановић Маки су попили кафу, и изговорили стихове у част поезије. Сликар Живорад Милановић Маки је говорио о сликару Милићу од Мачве испред чије су слике “Обретење Лазарево” песници говорили своју поезију. Председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, Љубодраг Обрадовић је изговорио своју песму “ВЕЧНОСТ У БЕСКРАЈУ” Милићу у част.
А предходног дана, 20. 3.2018. године у 18:00 сати у Крушевачком позоришту, уочи Светског дана поезије, одржана је промоција књиге Горана Минића РАСПРОДАЈА ОСМЕХА. О књизи су говорили Мића Живановић и Светлана Ђурђевић – рецензенти књиге, а поезију из књиге читали су поред аутора и Далибор Ђокић и Мирко Стојадиновић. Своје импресије о стваралаштву Горана Минића изговорио је Љубиша Бата Ђидић. Водитељи промоције били су мр Душка Ерић и Љубодраг Обрадовић, а за музички тренутак постарала се Марија Вујић на клавиру… После промоције, одржана су традиционална “ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ”, а своју поезију говорили су присутни песници: Добринка Почековац, Далибор Ђокић, Драгиша Павловић Расински, Јована Марковић, Никола Стојановић, Драгослав Мирковић, Живота Трифуновић, Градимир Карајовић, Михајло Ћирковић, Стефан Кнежевић, Јованка Владић, Мира Смиљанић, Дејан Петровић Кенац и Љубодраг Обрадовић.
Тако је, са три поетска програма, Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, обележило Светски дан поезије и показало да се поезијом треба борити за бољи свет.
Обретење Лазарево – Милић од Мачве
ВЕЧНОСТ У БЕСКРАЈУ
Милићу од Мачве
Небом лете посечене брезе, на истоку се злати огањ рађања. У бескрај одвезоше га небеске чезе, са судбином нема погађања!
Сад небом и нашим сновима језди, ка звезди хита, а за Косово брине, колоне прогнаних у мислима гнезди, дух генија кад му рај врата одшкрине!
Најбоље сања и никад се не умори, као звезде далеке жеље му трепере. Силнике никад осмехом не соколи, све док Србија кожу на шиљак бере!
Еј Милићу, од Мачве поносне, душа ти у Крушевцу нађе смирај. Сад слике што их занос донесе у нас луче неизбрисив сјај!
Тиха ватра сад разумом клија, светли видик у раму прошлости. Вечност ће истином да опија сваког ко те у срцу угости!
Еј Милићу, нека језде брезе небом, нека се прелепа нимфа на обали свлачи… Нас овде и бескрај горе греје твоје дело! Вечност сад из слика твојих зрачи!
