TAKO – Dejan Ivanović

Mora, da je od umora tvoje srce zaspalo. Nenadano, negde bačeno zrno u procep tankih zidova; Okomile se teške grane divnih šuma, proključale opne; spaljene gromom. Popustile membrane pred tromom bujicom mulja, sporih, nadolazećih, pretećih reka …

Mora,
da je od umora
tvoje srce zaspalo.
Nenadano, negde
bačeno zrno
u procep tankih zidova;

Okomile se
teške grane divnih šuma,
proključale opne;
spaljene gromom.
Popustile membrane
pred tromom

bujicom mulja,
sporih, nadolazećih,
pretećih reka …

HAIKU – Dejan Ivanović

Zvuk flamenka se prostire dvoranom – – zlatni prsti *** Vrabac oprezno sleteo na bedro golom kamenu *** Hrpa lišća pred trošnom školskom kapijom umesto đaka

Zvuk flamenka
se prostire dvoranom –
– zlatni prsti

***
Vrabac oprezno
sleteo na bedro
golom kamenu

***
Hrpa lišća pred
trošnom školskom kapijom
umesto đaka

HAIKU – Dejan Ivanović

Planinska staza plašljivo uzmiče zec gladnom čoporu *** Nemirna reka sa beskrajem mora nežno se srodi *** Noć oprezno kuca na teška vrata otvrdlog srca *** Zmija u vodi uporno gleda žabu hipnotišući

Planinska staza
plašljivo uzmiče zec
gladnom čoporu

***
Nemirna reka
sa beskrajem mora
nežno se srodi

***
Noć oprezno
kuca na teška vrata
otvrdlog srca

***
Zmija u vodi
uporno gleda žabu
hipnotišući

GOSPODARI RATA – Dejan Ivanović

Neko će želeti rat a to neću biti ja, to nećeš biti ti … Žarišta i krize na ovoj planeti, ostavljaju samo pustoš i polja smrti. Ko su malobrojni gospodari, što nameću poredak stvari? Spremaju nam mač i oganj, kuju gvožđe vrelo, razmisli, zapitaj se, stavi prst na čelo; Dok ne čuješ sa druge strane … Настави са читањем “GOSPODARI RATA – Dejan Ivanović”

Neko će želeti rat
a to neću biti ja, to nećeš biti ti …
Žarišta i krize na ovoj planeti,
ostavljaju samo pustoš i polja smrti.

Ko su malobrojni gospodari,
što nameću poredak stvari?
Spremaju nam mač i oganj, kuju gvožđe vrelo,
razmisli, zapitaj se, stavi prst na čelo;

Dok ne čuješ sa druge strane
za golgotu, ruševine, talase izbeglica,
progone, kako plaču majke, ozebla, gladna deca;
za potresne prizore, bolest, ljute rane …

Pogledaj bar, osvrni se kad naiđeš,
na znamenja poprišta, užase stratišta,
etnička čišćenja, groblja i zgarišta;
sprženu zemlju, ugasla ognjišta …

Porazna naličja, sumorne hronike
ispraznih reči, surove politike;
Možda su mogli i oni jednom, voleti kradom,
putovati s nadom..?

U miru nekud poći isto kao i ti?
Zato smerno zastani, obiđi i vidi;
tiho se pokloni pa nastavi svojim putem.
Idi, samo idi …

ZBOG ČEGA RAT ? – Dejan Ivanović

Sinoć su pucali na lidera opozicije u nekoj dalekoj, siromašnoj zemlji; U vazduhu se još osećao miris umirućih ostataka civilizacije, pomešan sa smrtonosnim dozama svakojakih aerozagađenja. Mirisalo je i na sukobe oštrih razmera, samo razrešenja svakovrsnih razmirica nisu bila ni na vidiku; Ko je i zašto lovio u mutnom, opljačkao izneverio, varao, krao, izneo … … Настави са читањем “ZBOG ČEGA RAT ? – Dejan Ivanović”

Sinoć su pucali na lidera opozicije
u nekoj dalekoj, siromašnoj zemlji;
U vazduhu se još osećao miris
umirućih ostataka civilizacije,
pomešan sa smrtonosnim dozama
svakojakih aerozagađenja.
Mirisalo je i na sukobe oštrih razmera,
samo razrešenja svakovrsnih razmirica
nisu bila ni na vidiku;
Ko je i zašto lovio u mutnom, opljačkao
izneverio, varao, krao, izneo … lagali su,
uglavnom svi ali niko nije hteo da sasluša
šta onaj drugi hoće da kaže, već svi kazivahu
svoju verziju, svoju priču, svoju istinu, u glas …
Pobogu, zar je toliko teško čuti,
suočiti se sa njom, ma kakva bila?
Zašto istina najviše plaši i boli,
iako možda ima mnoga lica?
Dok sam gledao uznemirujuće vesti
u polumračnoj sobi, sa bezbedne udaljenosti
u nekoj zemlji, daleko, čak na drugom
kontinentu, miris krvi i tla je privlačio
petu, šestu i sedmu silu; čekale su
spremne, zadivljene za njih opojnim,
oštrim mirisom profitirajućeg užasa …

EPIGRAMI (satirični “reklamni slogani”) – Dejan Ivanović

SLAVA Dan kad dolazi Bogdan. VEČERA Lignje ili jagnje? A testenine? Ne. U ŠETNJU kancelarija ubija POVREĐEN oporavljen al’ zaboravljen … MAČKE k’o igračke NE’Š SE NIKAD UDATI baba se zgražava. GDE? Tamo; vidimo se nasamo. POZDRAV iz Kenije od Ksenije KSENIJA čemu je slon sklon?

SLAVA
Dan
kad dolazi Bogdan.

VEČERA
Lignje
ili jagnje?

A
testenine?
Ne.

U ŠETNJU
kancelarija
ubija

POVREĐEN
oporavljen
al’ zaboravljen …

MAČKE
k’o
igračke

NE’Š SE NIKAD UDATI
baba
se zgražava.

GDE?
Tamo;
vidimo se nasamo.

POZDRAV
iz Kenije
od Ksenije

KSENIJA
čemu je slon
sklon?

HAIKU – Dejan Ivanović

Dosadna kiša na sivoj crkvi pere visoke prozore *** Balkonom jecaj prastare harmonike snažno maštanje *** Sa drevne kule gledamo u daljini našu budućnost *** Kiša prekrila tek olistalu šumu tužnim sećanjem

Dosadna kiša
na sivoj crkvi pere
visoke prozore

***
Balkonom jecaj
prastare harmonike
snažno maštanje

***
Sa drevne kule
gledamo u daljini
našu budućnost

***
Kiša prekrila
tek olistalu šumu
tužnim sećanjem

HAIKU – Dejan Ivanović

Zub vremena čerupa staru kuću ciglu po ciglu Idem naviše planina privlači neizvesnošću *** Tužna obala nad uspavanu reku nagle se vrbe Na našoj reci zabraniše pecanje plastične kese Nadošla reka opkolila srušen most tamnom bujicom

Zub vremena
čerupa staru kuću
ciglu po ciglu

Idem naviše
planina privlači
neizvesnošću

***
Tužna obala
nad uspavanu reku
nagle se vrbe

Na našoj reci
zabraniše pecanje
plastične kese

Nadošla reka
opkolila srušen most
tamnom bujicom

Dejan Ivanović – tri HAIKU pesme

*** Danima gledam gust oblak nad Pančevom  otrovni crni dim (mart 1999. – mart 2019.) *** Zvuci sirena zamotavahu ljudi duvan u papir (april 1999.) *** Moju baku su na sopstvenoj sahrani plašile bombe (1907 – jun 1999.) D.Ivanović, 25.03.2019

***

Danima gledam
gust oblak nad Pančevom 
otrovni crni dim

(mart 1999. – mart 2019.)

***
Zvuci sirena
zamotavahu ljudi
duvan u papir

(april 1999.)

***
Moju baku su
na sopstvenoj sahrani
plašile bombe

(1907 – jun 1999.)

D.Ivanović, 25.03.2019