ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА У Крушевачком позоришту – 22.11.2019.

Слике на Фејсбуку
У Крушевачком позоришту, 22.11.2019. године у 18:00 сати, одржана су традиционална ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА у организацији и реализацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. У току програма представили смо часопис ПоезијаСРБ број 12, који је у целости посвећен манифестацији МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК. Додели смо и прву награду Зорици Ивановић Гајевић из Прокупља за песму МОРАВСКИ СУТОНИ на конкурсу МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2019. Диплому и награду која се састојала од 5 књига из издавачке продукције Удружења песника Србије уручили су мр Ратко Тодосијевић – члан Жирија и Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије. У наставку програма своју поезију говорили су присутни песници: Слађана Бундало, Љубодраг Обрадовић, Градимир Карајовић, Богдан Јевтић, Милош Ристић, Дејан Милошевић, Даница Рајковић, Драгана Марковић, Миломир Терзић, Драгојло Јовић, Миленка Весић, Јасмина Димитријевић, Данијела Јевремовић, Мирко Стојадиновић, мр Ратко Тодосијевић, Дејан Петровић Кенац, Горан Арсић, Милосав Ђукић Ћука, Првослав Пендић, Јованка Владић, Олга Раденковић, а прочитана је и песма Слободанке Ђураковић. Афоризме је говорио Драгиша Павловић Расински. Програм су осмислили и водили Слађана Бундало и Љубодраг Обрадовић, а за музички тренутак био је задужен Градимир Карајовић. Па изволите, погледајте како је то било…



МОРАВСКИ СУТОНИ


Прикрада се сутон док шевар мирише,
и облесак воде с Месецом се љуби.
Низ леђа ми срси подилазе тише
док вратом трагају неки нежни зуби.

И Сунце и Месец у истоме низу.
Играју се сене док врбаци бране.
Румен образа у трену се прену
и расу високо са западне стране.

Потону сјајка уз клокот Мораве.
Однеше воде и љубав и грање.
Намигну Месец из куће гараве
да не омета мрест и миловање.

Шушти вода кроз бокоре трава,
док бедра врела ватром горе;
па тако спојена истим стасом
гргоримо из дубине грленим гласом.

У трену тишина запарала небо.
Ковитлају вирови успламтелу ватру,
онда нежно гасе док обалу љубе
и даље се шире …у плићаку губе.

Низ мирисе расточивих смола,
кроз наносе и спрудове речне ,
неуморне приче риболова,
Не издај ме због љубави вечне.

© Зорица Ивановић Гајевић, Прокупље
Победник конкурса МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2019

Уместо увода, Љубодраг Обрадовић – уредник часописа

 

Поштовани читаоци,

Да манифестација МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК не би остала САГА која се годинама препричава, уприличили смо овај посебан број часописа ПоезијаСРБ у папирном облику. У њему смо, речима и фотографијама, покушали да забележимо све оно што се на манифестацији догађало од 2016. до 2019. године. Свесни, да се у томе готово никад, у потпуности не може успети, поклањамо Вам и дигиталну верзију часописа на линку:

https://www.poezijascg.com/pdf/PoezijaSrbBr12MoravskiCarostavnik2019.pdf

Настави са читањем “ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА У Крушевачком позоришту – 22.11.2019.”

Šta sam ti Bože zgrešio-miško pločić

Na rastanku s njom plakao sam ko dete
Iz oba oka lile su mi suze
Šta sam ti, Bože, zgrešio
Šta, pa mi nju uze…

Šta sam ti, Bože, zgrešio
Zašto si je odveo
Što mi malo sreće ne daš
Kad je još volim, to znaš…

Ne znam šta sam toliko pogrešio
Pa si me opet rastužio
Da sve što volim odlazi od mene
Zar nisam malo sreće i ja zaslužio…

I umesto osmeha i radosti u očima
Ja sada lijem suze noćima
I umesto da su mi usne na njenim usnama
Ja je ljubim samo u snovima…

Ne znam šta sam toliko pogrešio
Al znam da nemam sreće ni gram
A imam ljubavi u srcu i duši
I mogu mnogima da je dam…

Zašto kriješ oči svoje – – – Miško pločić

Kad prolaziš pored mene
Zašto kriješ pogled svoj
Neću tebe ja da krivim
Za promašeni život moj…

Zašto kriješ lice svoje
Kad prolaziš pored mene
Nije tačno da te mrzim
To samo moje srce vene…

Zašto kriješ lepe oči
Zašto kriješ osmeh blag
Pozdravi se i nasmeši
Nekad sam ti bio drag…

Nemoj kriti pigled svoj
Nemoj kriti oči tvoje
Jer ja bih voleo da ih vidim
Nekad su bile moje…

Voleo bih da te vidim
Da ti opet čujem glas
Znam da će me boleti više
Al se stalno sećam nas…

Ja ne želim da te krivim
Što zbog tebe nemam sreće
Iako te ludo volim
Moje srce izdržaće…

Avantura – – – Miško pločić

Bila si samo moja avantura
U mom životu samo broj
A sad me ostavi na miru
Ja sad imam život svoj…

Bila si moja avantura
Ljubav za jednu noć
A sada idi od mene
Ja moram drugoj poć…

Bila si moja igračka
Kao i ja tvoja
Al sad je sve gotovo
Ona je ljubav moja…

Gotovo je medju nama
To moraš znati i sama
I nemoj plakati
Idi sa osmehom na usnama…

Bilo je lepo dok je trajalo
Al sad je svemć kraj
Nemoj me zvati više
Ja sam sad njen , znaj…

Nemoj više da me zoveš
Jer gotovo je sve
Ti kreni putem svojim
A ja ću ostati kraj nje.

Miris jorgovana—Miško pločić

Zamirisao je jorgovan u tvojoj kosi
Kad sam juče prošao pored tebe
Sećam se tog mirisa
U meni sećanja budi
Nisi me prepoznala
Mnogo je vremena prošlo
A nekad smo bili zajedno svake noći
Ljjbili se dok zora ne zarudi…

Taj opojan miris u tvojoj divnoj dugoj
Crnoj kosi
Vratio me u srećne dane
I ako sam te video samo na tren
Stao sam i udisao ga dugo za tobom
Ko nekada usne tvoje
Taj miris nikad zaboravljen…

Zbog tebe sam zavoleo jorgovan
I svo ostalo cveće
Zbog tebe volim dugu crnu kosu
I neodoljiv pogled mio
To tražim u svakoj ženi koju sretnem
U nijednoj ih nisam našao
Jer sam samo o tebi snio…

Širio se miris jorgovana
Dugo pošto si prošla pored mene
Gledao sam za tobom i udisao ga
Miris prelepe žene…

Predivan miris jorgovana
Prelepa duga crna kosa
Tanka haljinica lepršava oko nogu
Vraća me u dane kad si moja bila
Sad je to prošlost, drugi te ljubi
A, ja da te zaboravim ne mogu…

I taj tren je bio tren
Ni posle toga te više nikada nisam sreo
Nestala si isto ko i prošli put
A sa tobom o miris jorgovana
Koji sam toliko voleo.

Napredak – Miško pločić

Napredak,Napredak Napredak je budući šampion Kad mogu Zvezda i Partizan Može i on… Napredak,Napredak… Kad Napredan igra U Kruševcu gori Jakuze kliču Napred šampioni… Napredak,Napredak… Na stadionu Mladost I mladi i stari Dlanovi bride i pesma se čuje Huk sa tribine jasno znači Napredak pobedjuje… Napredak,Napredak… Napred crveno beli U napad svi,u napad svi Na … Настави са читањем “Napredak – Miško pločić”

Napredak,Napredak
Napredak je budući šampion
Kad mogu Zvezda i Partizan
Može i on…
Napredak,Napredak…

Kad Napredan igra
U Kruševcu gori
Jakuze kliču
Napred šampioni…
Napredak,Napredak…

Na stadionu Mladost
I mladi i stari
Dlanovi bride i pesma se čuje
Huk sa tribine jasno znači
Napredak pobedjuje…
Napredak,Napredak…

Napred crveno beli
U napad svi,u napad svi
Na tribinama nek se ori
Pobedu traže tvoji navijači
Nek Kruševcu gori,nek Kruševac gori
Napredak,Napredak…

Sa tribina svih
Stadiona Mladost
Čuju se dlanovi
Pesma i radost
Napredan će biti
Budući šampion
Kad mogu Zvezda i Partizan
Može i on…
Napredak,

Раваница – Чедомир Радуловић

Фрушка легла, па тијано спава,
плава тама меко је покрива,
у срцу јој блиста Раваница,
Сремска вечна света лепотица.

Све настаје, траје и нестаје,
младост, радост брзо пролази,
као вечни драгуљ блисташ ти.

Сремска душа ту се створила,
сремачком се песмом хранила,
сремачким се срцем бранила,
и у вечност ту настанила.

Мати моја ту је некад била,
чедо своје ту је доводила,
свевишњем се Господу молила.
Ех, мати моја, мати моја мила.

(C) Чедомир Радуловић

Umoran sam – – – Miško pločić

Umoran sam od života
I od rada u polju
Sto posto sam siguran
Da zaslužujem sudbinu bolju…

Od rada u polju me bole noge
Ramena, laktovi i ruke
A i zarade od toga nema
Ima samo goleme muke…

Umoran sam od svega
Dosta mi je rada
Od mene seljaka mnogo bolje
Žive ovi iz grada…

Ne mogu više da radim za druge
Hoću malo da mislim na mene
Od rada u polju ništa nemam
Ko zna da živi, njega ljudi cene…

I zato neću više ništa da radim
Hoću samo lepo da živim
Bataljujem poso i njive
Nemam više ništa sa tim…

MOJA ŽIVOTNA ARHITEKTURA – Jelena Đurašković

Moja životna arhitektura

Izdržala je mnogo oluja i bura

Ponekad besna,

Ponekad koža bila mi tesna,

Al’ nisam pala,

Nisam se dala.

Bojila sam svoj život vedrim bojama duge,

Vešto zaobilazila opasne pruge,

Birala puteve izvesnosti veće

Kojima se sigurnijim korakom kreće.

Vrline su mi bile vođa puta,

Blagosloven da bude, da se ne odluta,

Da se do cilja lakše stgne,

Bez da se velika prašina digne.

Zidalo se korak po korak, polako

I nije uvek bilo lako.

Al’ mladost lakše nosi breme

i lakše rešava životne probleme.

A kada mladost prođe

I kada starost dođe,

Umor ti kaže:”E sada stani!

Ovo su sada drukčiji dani.

Polako, prikoči, sporije, tiše…

Ko nekad se ne može više.”

Malo se opireš i nećeš da shvatiš,

Al’ zdravije je što pre prihvatiš.

ДВЕ ЧАШЕ *Драгојло Јовић

ДВЕ ЧАШЕ

Две чаше су вина остале на столу
Конобар ће сутра да их тугом пере,
Чудиће се зашто нису попијене
А биле су као увек, за тебе и мене.

Своју нисам пио јер бих издао тебе
Вино ми смо пили увек због истине,
Да љубав је наша од свих јада јача
Сад нек вино чека, пијем сузе плача.

Осећам како твој поглед ми треба
Да без много речи осетим близину,
Твог тананог бића и сву снагу жене,
Која је из пакла спашавала мене.

Сада теби треба сва моја доброта
Речи лековите што видају бољке,
Ходаћу по сунцу и месеца сјају
Све док лек за тебе, они ми не дају.

Кажу да све љуте бољке љута трава лечи
Ја ћу својом душом и без много речи,
Опет две ће чаше на столу да стоје
Пићемо их дуго за здравље нас двоје.

Виолине старе слушаћемо звуке
Златни зуб певача сијаће у мраку,
За здравље и срећу најдраже ми жене
Све муке и патње биће заборављене.