Фрушка легла, па тијано спава,
плава тама меко је покрива,
у срцу јој блиста Раваница,
Сремска вечна света лепотица.
Све настаје, траје и нестаје,
младост, радост брзо пролази,
као вечни драгуљ блисташ ти.
Сремска душа ту се створила,
сремачком се песмом хранила,
сремачким се срцем бранила,
и у вечност ту настанила.
Мати моја ту је некад била,
чедо своје ту је доводила,
свевишњем се Господу молила.
Ех, мати моја, мати моја мила.
(C) Чедомир Радуловић
(Прочитано: 51 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.286.319 пута)