Moja životna arhitektura
Izdržala je mnogo oluja i bura
Ponekad besna,
Ponekad koža bila mi tesna,
Al’ nisam pala,
Nisam se dala.
Bojila sam svoj život vedrim bojama duge,
Vešto zaobilazila opasne pruge,
Birala puteve izvesnosti veće
Kojima se sigurnijim korakom kreće.
Vrline su mi bile vođa puta,
Blagosloven da bude, da se ne odluta,
Da se do cilja lakše stgne,
Bez da se velika prašina digne.
Zidalo se korak po korak, polako
I nije uvek bilo lako.
Al’ mladost lakše nosi breme
i lakše rešava životne probleme.
A kada mladost prođe
I kada starost dođe,
Umor ti kaže:”E sada stani!
Ovo su sada drukčiji dani.
Polako, prikoči, sporije, tiše…
Ko nekad se ne može više.”
Malo se opireš i nećeš da shvatiš,
Al’ zdravije je što pre prihvatiš.
(Прочитано: 73 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.305.235 пута)