ВЕЧНО ГОРЈЕ – Чедомир Радуловић

Давно кад сам дечак био,
Праскозорјем тад сам снио,
Обрис модрог моћног горја,
Благородног Фрушко-горја.
 
Вечно горје Фрушко-горје,
Блажене је снове снило,
Рујним вином се будило,
Младост душе је штитило.
 
Често Фрушку млади месец,
Сребром сјајним чарно краси,
Песма сватовска трепери,
Хеј љубави чија сад си?!

(C) Чедомир Радуловић

Раваница – Чедомир Радуловић

Фрушка легла, па тијано спава,
плава тама меко је покрива,
у срцу јој блиста Раваница,
Сремска вечна света лепотица.

Све настаје, траје и нестаје,
младост, радост брзо пролази,
као вечни драгуљ блисташ ти.

Сремска душа ту се створила,
сремачком се песмом хранила,
сремачким се срцем бранила,
и у вечност ту настанила.

Мати моја ту је некад била,
чедо своје ту је доводила,
свевишњем се Господу молила.
Ех, мати моја, мати моја мила.

(C) Чедомир Радуловић