Давно кад сам дечак био,
Праскозорјем тад сам снио,
Обрис модрог моћног горја,
Благородног Фрушко-горја.
Вечно горје Фрушко-горје,
Блажене је снове снило,
Рујним вином се будило,
Младост душе је штитило.
Често Фрушку млади месец,
Сребром сјајним чарно краси,
Песма сватовска трепери,
Хеј љубави чија сад си?!
(C) Чедомир Радуловић