Категорија: Uncategorized

Poštovani prijatelji lepe pisane reči,

Ovaj sajt je namenjen svima koji vole da čitaju poeziju i onima koji poeziju stvaraju. Poziv Predsednika udruženja pesnika Srbije PoezijaSRB je namenjen svima koji pišu da svoju poeziju šalju i da ta poezija dodje do čitalačke publike. Svakom je sajt na usluzi u različitim opcijama:
-da samo piše i šalje svoju poeziju;
-da piše, šalje i bude član Udruženja pesnika SRB;
-da redovno prati sajt i kritički komentariše sve ono što na sajtu postoji.
Dakle, ima li većih mogućnosti negde drugde.
Zato, šaljite Vašu poeziju, jer sve što nije pročitano kao da nije ni napisano.

Srdačno. 

Živiš na bezbroj plavih zvezda
i imaš mnogo raznih života
sve ih istom čežnjom osvajaš
i daješ im nesebično toliko lepota.
U svim dimenzijama
svakim delićem svoje snage
živiš naslućene misli
puštaš osećaje da preplave neosetno
tvoje visoko nebo plavetno.
Sa Feniksom u rodu
plešeš život svoj
tražeći vrelo sebe
i neosvojivu slobodu.
Kada zastor na pozornici padne
kada završi se drama
ti i dalje igraš životnu igru
do kraja dušom predana.

ПРЕД СОБОМ

Док је пут предамном разастрт био
дан је био дан
светлост
-путоказ,

ноћ је била ноћ
густа тама,
дубоки сан
-тајна

Чинило ми се тада:
пут ће бити дуг
без краја
… почетка се не сећам

И да ће све бити
светлост и путоказ
дубоки сан и тајна
изазов без почетка и краја

Једнога, скоро је то било
пут је ишчезао:
све је изгубило смисао
или га је тада добило.

Тек: у тајновитој тами
душом завлада мисао – крај је,
светлост заслепи…
само су неке успомене иза мене

Тренутак су и време и крај,
почетак и сав пут,
само су машта и празна жеља остале
пред СОБОМ да оправдам СЕБЕ

… ЗА СВЕ

Дуле Пауновић                         Мајданпек
                                         28. септембра 2020. год.

Kada rakija progovori pamet zaćuti.

Kada pada kiša, nekome zaliva njivu a nekome puni podrum.

Što se čovek kasnije oženi veće su šanse da ima srećan brak.

Šargarepu jede zeka a magarac za njom trči.

Mrak na oči može da padne i u sred bela dana.

Za prodatu dušu uvek dobiješ nepotkupljivog đavola.

Dešava se da kada stane mozak jezik ne prestaje da radi.

Njiše se polje maslačka pred naletom oluje,
Svaki uveli cvetak pred olujom poskakuje,
Oluja snažna je, nepredvidiva, surova,
Brža od aviona, od sokolova, od snova.

Kidiše na mene vetar kao na uvelo lišće
I mrsi moju kosu k’o zraci sunca u svanuće
Što vedro plavetno nebo ranom zorom paraju
Pa mome nemirnom srcu tanani sanak kidaju.

Život je ovaj ljuljaška što neprestano se njiše
A moje srce olovka što tužnu pesmu piše.
Dajte mi hartiju veliku, belu, široku
Da iskažem tugu duboku, tešku, otrovnu.

Pišem, a vetar silni nemilosrdno kidiše,
Hteo bi i on da moju tugu izbriše,
Da je potamani i da je satre iz korena,
Al’ bol je moja ukorenjena duboko, čemerna.

O, nosi, vetre, daleko moje reči
I tugu ovu zauvek jednom spreči
Da vraća mi se, da mi dolazi,
Jer život ovaj nemilosrdno prolazi.

Konja sam kupio kume
k`o da je od somota crnog
u čeze da ga prežem
sa cveće i gombe da ga kitim
kićanke na rep da mu vežem!
Šarene ćilime u čeze da mećem
decu moju sitnu
moje najlepše cveće
da vozam po selu
ej, da ih želja mine
da mi kume radost dođe
jer u dućan nema da se kupi.
A kad padne mrak na naš sokak
pečene kuruze od vatre i čađi crne
ješćemo u slast kume
dok nam zubi ne utrnu!

                 СВЕТ СОНЕТА


Дароваћу Ти сонете, стихове и риме
уплешћу их можда и у венац као завет
акростих сваки биће Твоје име
у магистралу саградићу наш свет

У њему ће бити скривене све наше тајне
живећемо живот без злих слутњи и страха
звезде ће бити као оне из младости – сјајне
ноћи пуне жељених снова и слатких уздаха

Можда је то мало спрам изгубљеног века
али сачуваћу делић онога што гајих за нас
у дубинама душе, да нас успомена чека

кад Бог буде рекао: дошао је твој час.
Не тугуј, вечност ћу осликати као пролеће
а кад дође Твој час, као Звезде засјаће свеће

да искажу сву тугу и у вечности део среће 

Дуле Пауновић                              Мајданпек
                                                  27. септембра 2020. год.

ПТИЦЕ ВЕСНИЦЕ


Зашто се лепота ведре ноћи тихо своди
док птице веснице снивају на мутној води
оне исте птице из срећних дечачких дана
као да ми шапћу: можда зацели ова рана

Знају оне а знам и ја да она зацелити неће
да ће она и ране нове постајати веће, веће…
и зјапиће на крају пута као празан гроб
за мене ваљда јер смртан сам, само Божји роб

Спавајте, спавајте птице пред вама је пут дуг
чека вас тежак и опасан лет, далеко је југ
далеко, далеко је гнездо, што га тамо свисте

С пролећа када се вратите, ако вам не махнем
не будите тужне, прилегао сам да предахнем
мислио сам тако… пролећне зоре остаће исте.


Дуле Пауновић Мајданпек
25. септембра 2020. год.

 

Šutim.
Kao kišni dan.
Neko broji laste. Kojih nema.

Tihujem.
Sipi.
Ko to pita bešumnu
plavu pticu: Ako smo budni
kad smo postojali mi?

Ili je samo u nama
trajalo vrijeme
i bez nas otputovalo.

Šutim.
Ako smo budni gdje su
Jutarnji vozovi
što stizali su
u svitanja
i nestajali negdje
u dubini vidika
kao rasuti dani.