ПРЕД СОБОМ
Док је пут предамном разастрт био
дан је био дан
светлост
-путоказ,
ноћ је била ноћ
густа тама,
дубоки сан
-тајна
Чинило ми се тада:
пут ће бити дуг
без краја
… почетка се не сећам
И да ће све бити
светлост и путоказ
дубоки сан и тајна
изазов без почетка и краја
Једнога, скоро је то било
пут је ишчезао:
све је изгубило смисао
или га је тада добило.
Тек: у тајновитој тами
душом завлада мисао – крај је,
светлост заслепи…
само су неке успомене иза мене
Тренутак су и време и крај,
почетак и сав пут,
само су машта и празна жеља остале
пред СОБОМ да оправдам СЕБЕ
… ЗА СВЕ
Дуле Пауновић Мајданпек
28. септембра 2020. год.
(Прочитано: 42 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 688.351 пута)