Јасмина Палуровић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Jaсмина Палуровић – градоначелник града Крушевца. Биографију градоначелника Крушевца Јасмине Палуровић можете погледати на сајту Града Крушевца.

Данас Вам представљамо Јасмину Палуровић – градоначелника Града Крушевца, која је велики љубитељ поезије. Јасмина је подржала и пројекат Удружења песника Србије  „5 ПЕСНИКА И ВИ“ који је одржан 30. 9.2017. године у Клубу КЦК у Крушевцу и том приликом говорила поезију Крушевачких песника, својих пријатеља. Зато је представљамо и у нашем виртуелном аудио програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ, мада је Јасмина те вечери изговорила 4 песме, тако да имао једну бонус песму. Музиком је то вече, а и овај прилог оплеменио Милан Милетић Милке, познати крушевачки кантаутор. Чујте како поезију говори Градоначелник Крушевца Јасмина Палуровић. Уживајте!


Јасмина Палуровић говори поезију Крушевачких песника

Даница Рајковић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Даница Рајковић је рођена у селу Рлица, у подножју планине Јастребац. Ту је провела срећно детињство окружена љубављу својих родитеља и раскошном природом. Живот ју је учио да се бори и следи добре примере. До сада је објавила 11 књига.

Прва књига „Остао је траг“ даје праву слику о завичају. Убрзо је изашла и друга књига поезије „Живот је светлост“ која јој даје крила да настави са трагањем за бољим животом.

Настави са читањем “Даница Рајковић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”

Весна Михајловић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Весна Михајловић рођена 29. августа 1965. године у Крушевцу. Са родитељима живела у Београду, где се и школовала. Завршила IX београдску гимназију, уписала машински факултет који је због удаје напустила. Од 1986. године живи у Шанцу. Мајка је два одрасла сина и баба једног малог Косте. Песме није писала у младости. Тај изненадни налет инспирације добија 2012. године и почиње да пише песме репортаже са фудбалских утакмица ФК Шанац, а потом и шаљиве песмице о селу, сељацима, њиховим мукама и проблемима, па чак и о поповима. Чланица је КК Богољуб из Јасике и радо виђен гост на песничким сусретањима ПоезијеСРБ. Њене песме читане су у емисији Караван на РБГ 2, на сеоским приредбама, а излазиле су у многим зборницима и часописима. Сви са нестрпљењем очекују њену прву збирку песама.

Данас Вам представљамо Весну Михајловић у виртуелном аудио програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ. Веснину поезију оплеменили су музиком Владица Радојевић, Сандра Миладиновић и Драган Живановић на програму “5 песника и Ви” одржаном 30.09.2017. године у Клубу КЦК у Крушевцу.
Настави са читањем “Весна Михајловић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”

Живота Трифуновић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Живота Трифуновић је рођен у селу Кобиљу, око шест километара југоисточно од Крушевца. Ту је направио прве кораке, био ђак, омладинац, пољопривредник, радник… У селу и данас живи. Од самог почетка живота не памти баш лепе успомене. Породица, отац и мајка били су сиромашни, до новца се тешко долазило. После основне школе завршио је машинбраварски занат и имао ту срећу да одмах заснује радни однос. Тако је дошао до неке сигурности и почео да зарађује неопходни новац. Нови и бољи дани су већ били на видику. После одслуженог војног рока оженио се, добио ћерку и сина и наставио са сређивањем стамбеног простора и обезбеђивања материјалних услова за живот породице. Варедно је завршио трговачку школу, а на Вишој економској школи, остало му је неколико испита, када је одустао. Поезију пише од најмлађих дана, а прву песму је објавио на сајту www.poezijascg.com . Воли спорт, риболов и ужива у дугим шетњама природoм. Бави се свим пословима, занатским и пољопривредним и у свему има успеха. Живи у уверењу да ће свима остати у сећању као добар, вредан и сналажљив радник, а и да ће поезијом придобити симпатије читалаца. Данас је доживео да постане и оно последње у животу – пензионер. Објавио је три књиге поезије у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: “Дечје очи у огледалу села” , “И сељак може песник бити” и “СЕЛО ПА СВЕ ОСТАЛО”.

Данас Вам представљамо Животu Трифуновићa – члана Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у виртуелном аудио програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ. Животину поезију оплеменили су Владица Радојевић и Драган Живановић на програму “5 песника и Ви” одржаном 30.09.2017. године у Клубу КЦК у Крушевцу.

Настави са читањем “Живота Трифуновић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”

Сандра Миладиновић Марја – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Сандрa Миладиновић – Мајра, рођена је у Крушевцу 17.07.1971. године. Одрасла је у сеоској породици оружена слогом и љубављу у складу традиционалним вредностима и православљем. Њена душа је обојена бојама завичаја, a пре свега долином реке Расине, као и обронцима Јастрепца и Копаоника. Економски факлутет завршила је 1994. године, али je одувек гајила велику љубав према уметности. Поезија је била њен хоби од првих школских дана. Активно пише задњих неколико година и издала је своје стихове у часопису ”Поезија СРБ” у бројевима од 1. до 13. Поезија јој је објављена и у зборницима поезије ”Окретање точка”; ”За мирис божура”; ”Пијемо живот и ја”. Објавила је књигу поезије под називом ”Магична поља”, а све песме у књизи су само мелодија њене душе која полако постаје све истанчанија и загонетнија.

Данас Вам представљамо Сандру Миладиновић Мајру – члана Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, песникињу која је објавила 630 песама на порталу ПоезијаСРБ. Представљамо је у виртуелном аудио програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ. Додуше и овде имамо бонус. Сандра је одрецитовала 4 песме и отпевала све песме у овом прилогу, три у пратњи Драгана Живановића на хармоници, а једну соло, без музичке пратње.

Настави са читањем “Сандра Миладиновић Марја – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”

Мирослав Мирко Стојадиновић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Мирослав Мирко Стојадиновић је рођен 1953. у Макрешану где и данас живи. Помало пише и слика. “Мирко је пишући своју поезију, схватио да историју српског народа не може исписати стиховима, али учинио је све да та историја после читања његове поезије, може бити јасна и срцу блиска. Он је из целине истргао њему доступне и блиске фрагменте и одлучио да се у њиховом тумачењу испроба. Ти фрагменти су: Исус Христос, Свети Сава, Кнез Лазар, Лазарица, Грачаница, Високи Дечани, Деспот Стефан, Свети отац Василије, Љубостиња, Молитва Господу, Мојсињска Гора, Косово поље, Косовски божури, Пепео, Вечна љубав, Славска здравица, Слава, Свети цар Константин…”. “Својим песмама, Мирко Стојадиновић, придружио се сабору Песника, који су свој песнички таленат препознали и као дар Божји, па као уздарје Богу и пишу душекорисне песме, које препорађају читаоце и широм отварају врата многих срдаца, да би се Господ у њих настанио. Његове песме су, искрена порука читаоцима: „ДА ЧУВАМО ДУШУ, ДА НАМ НЕ ЗАЛУТА“.”

 


Данас Вам представљамо Мирославa Миркa Стојадиновићa – члана Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у виртуелном аудио програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ. Музиком је Мирков наступ оплеменио Певачки етно ансамбл ЛАЗАРИЦЕ под уметничким вођстом Живке Петровић на програму одржаном 7. 7. 2019. године у Манастиру Светог Јована у Макрешану.

Богдан Јевтић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ


Богдан Јевтић рођен у Крушевцу 21.08.1965. године. Завршио средњу школу Унутрашњих послова у Сремској Каменици. Дипломирао на Правном факултету у Нишу 1995-те године и стекао звање Правника. Поезију пишем од средњошколских дана. Члан Удружења песника Поезија СРБ из Крушевца. Моја поезија је присутна у преко 30 балканских Зборника, два Алманаха и антологији најлепших љубавних песама. Такође су моје песме објављене у часопису Звездани колодвор и листу за књижевност, уметност и културу Помак. На књижевним конкурсима сам освајао награде. У припреми су две Збирке песама: Рајска птица и Стваралачка преокупација.

Данас Вам представљамо Богдана Јевтића члана Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у виртуелном аудио програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ.

Настави са читањем “Богдан Јевтић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”

Драгојло Јовић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Драгојло Јовић – аутобиографија

Латих се оловке и папира да напишем нешто о себи за оне који читајући ову књигу ипак дођу до ове странице. Учинило ми се да ћу то најбоље учинити сам, јер је природно да о себи знам највише баш ја, па ако негде и будем субјективан у оцени и процени нек читалац не замери. Рођен сам у Лукову, под-копаоничком селу на 1000, а можда и мало више метара надморске висине, и у књигу рођених уписан 1.9.1959. У овај податак нисам сигуран јер ми је покојна мајка говорила да сам рођен „о Преображењу“, а то је 19. Август. Али због жетве и пољских радова нису баш журили да ме упишу у књиге одмах, а можда су чекали да виде да ли ћу прихватити овај свет или поштеније речено, да ли ће свет прихватити мене.

И тако због пречих ствари, жетва, косидба, стални пољопривредни и сточарски послови ја ни данас нисам сигуран када сам рођен, мада ми се чини да ми тај датум никада није ни помогао ни одмогао у досадашњем животу. Осмогодишњу школу завршио сам у Лукову, а за средњошколско образовање морао сам да пођем низводно у Куршумлију. Са 14 година подстанар средњошколац, у мемљивом полу-подрумском и полу-сутеренском простору, одрадих средњу школу у року и као одличан ученик. Становао сам у кући учитеља Ђорђа и његове супруге Живкице којима сам захвалан на родитељском односу према мени, сеоском дечаку који је дошао да учи неке школе. А потом се дрзнух да као, и многи, човек без алтернативе упишем Економски факултет у Београду. Наравно, материјално стање мојих родитеља било је врло слабо тако да сам захваљујући студентском кредиту стигао до високог образовања. У противном био бих вероватно добар сточар на обронцима Копаоника. Одрадих и ту обавезу на факултету и сплетом чудних околности нађох се у граду између две реке, где је Лазар видевши лепоту овог краја основао своје царство. У Лазаревом граду, засновао сам породицу са супругом која је здравствени радник и изродисмо два дечака, који су стасали пре свега у добре људе, што је нама као родитељима најважније. Моје писање је резултат мојих најтананијих осећања. Стихови су само форма једне дуге приче о мени и ономе што се дешавало и дешава у мени и око мене. Стихови су ми помогли да кроз њих као „вентил“ опишем своје „брдовито“ детињство и дечаштво, београдском кошавом шибане студентске младалачке дане, а потом стваралачко и зрело животно и радно доба у Лазаревом граду. Велику захвалност дугујем својим родитељима, који су ми били подршка и веровали у све што радим. Неизмерно сам захвалан својој супрузи, која је вазда као права српска мајка и супруга била стуб куће. Хвала и мојим дечацима који су стасавајући у добре и честите људе, дали мени простора да напишем стихове који су пред тобом драги читаоче. Ако сам само камичак у мозаику који се поезијом зове, онда сам срећан због онога што сам записао. Драгојло Јовић записао о себи у првој својој књизи КРИВО ОГЛЕДАЛО.

Данас Вам представљамо Драгојла Јовића – секретара Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у виртуелном аудио програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ. Музиком је Јовићев наступ оплеменила Радмила Бајић у пратњи оркестра Душана Дуце Пејчића 12.7.2019. године у програму 5 ПЕСНИКА И ВИ у Клубу КЦК у Крушевцу.
Настави са читањем “Драгојло Јовић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”

Милена Вукоје Стаменковић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Милена Вукоје Стаменковић је песник, приповедач, новинар и преводилац. Пише и објављује на српском и немачком језику. До сада је објавила пет књига поезије и две књиге прича. Објављивала је у многим листовима и часописима, са поезијом и прозом заступљена је у многим заједничким књигама, зборницима и антологијама на српском, немачком и енглеском језику… Члан је Удружења књижевника Србије, Удружења швајцарских писаца АдС и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Члан је и Удружења српских писаца у Швајцарској, чији је председник била од 2009. до 2011. године. Живи и ствара у Берну, Швајцарска. Члан је и Швајцарског удружења књижевника и литерарног клуба “Десанка Максимовић” Цирих.

Данас Вам представљамо Милену Вукоје Стаменковић у виртуелном аудио програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ. Поезију Милене Вукоје Стаменковић, поред саме ауторке говорила је и Латинка Ђорђевић, а све песме отпевала је Драгица Калас уз пратњу Момчила и Далибора Накића на промоцији стваралаштва Милене Вукоје Стаменковић у Крушевцу .

Градимир Карајовић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ


Градимир Карајовић је рођен 1953. године у Крушевцу. У родном граду завршио је основну школу Вук Караџић, исказујујући смисао и таленат за писањем. При школи постаје члан новинарске секције коју је формирала професор Љиљана Томић, са циљем да ученици секције искажу своје креативне способности у писању репортажа из ђачког живота. Тада је и поезије била објављивана у школском зборнику Вуковац који је штампан једном месечно. Електотехничку школу завршава у Крушевцу и запошљава се у ИМК 14 Октобар. Своје умеће у писању стручно усвршава у фабричкој секцији новинара писаца, коју је водио Ђура Петковић, дипломирани новинар и директор редакције листа 14 Октобар. До сада је издао три књиге: Говори, реци и размишљања, Елегија моје младости, Осмех жене, еликсир живота. За свој уметнички рад добитник је многих признања и плакета меду њима Видовданске похвала града Крушевца, песничку повељу од КК Душан Матић из Ћуприје, повељу за издавачки подухват године од АРТ клуба СПС-а Крушевац, Гран При за освојено прво место на песничкој смотри Првомајски песнички кључ, Специјалну награду на сајму књига и издаваштва Расинског округа. Своје радове објављивао је у Часопису за поезију ПоезијаСРБ , који издаје Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, чији је члан, као и у Политици и локалним новинама Победа и Град.

Данас Вам представљамо Градимира Карајовића у виртуелном аудио програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ. Градимир Карајовић је комплетан аутор прилога, написао је и говори поезију, а свира и музику.