Градимир Карајовић је рођен 1953. године у Крушевцу. У родном граду завршио је основну школу Вук Караџић, исказујујући смисао и таленат за писањем. При школи постаје члан новинарске секције коју је формирала професор Љиљана Томић, са циљем да ученици секције искажу своје креативне способности у писању репортажа из ђачког живота. Тада је и поезије била објављивана у школском зборнику Вуковац који је штампан једном месечно. Електотехничку школу завршава у Крушевцу и запошљава се у ИМК 14 Октобар. Своје умеће у писању стручно усвршава у фабричкој секцији новинара писаца, коју је водио Ђура Петковић, дипломирани новинар и директор редакције листа 14 Октобар. До сада је издао три књиге: Говори, реци и размишљања, Елегија моје младости, Осмех жене, еликсир живота. За свој уметнички рад добитник је многих признања и плакета меду њима Видовданске похвала града Крушевца, песничку повељу од КК Душан Матић из Ћуприје, повељу за издавачки подухват године од АРТ клуба СПС-а Крушевац, Гран При за освојено прво место на песничкој смотри Првомајски песнички кључ, Специјалну награду на сајму књига и издаваштва Расинског округа. Своје радове објављивао је у Часопису за поезију ПоезијаСРБ , који издаје Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, чији је члан, као и у Политици и локалним новинама Победа и Град.
Данас Вам представљамо Градимира Карајовића у виртуелном аудио програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ. Градимир Карајовић је комплетан аутор прилога, написао је и говори поезију, а свира и музику.
Снежана Поповић, рођена 1965. године у Краљеву. Завршила је Правни факултет у Новом Саду и мастер студије на Медицинском факултету у Београду за мастер менаџера јавног здравља. Последњих двадесет година ради у Општој болници Крушевац. Љубав према поезији потиче још од њеног раног детињства када јој је велика страст била читање књига и отуда можда жеља за писањем. Од 2019. године активно се бави хуманитарним радом, један је од три оснивача Хуманитарног удружења „ Чарапанско срце“ и његов заменик. Има успешну сарадњу са Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ које је дало своју несебичну подршку и допринос у раду хуманитарног удружења у свим његовим досадашњим хуманитарним акцијама које је организовало, а на које је уз сво поштовање и уважавање увек позивано. Са друге стране, у последњих годину дана, активно присуствује готово свим песничким сусретањима, вечерима поезије које организује Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ што је можда и утицало да добије инспирацију да и сама почне да пише своју поезију. Први пут је казивала стихове своје песме „Та реч…“ у Белој Сали КЦК у Крушевцу 14. фебруара 2020 .године приликом вечери поезије са темом „ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА“. Оно што јој је најважније у животу, то је њена породица, а поред љубави према њима и поезији, ужива још у изазовима нових путовања и воли своје кућне љубимце… Пилета и Меду. Написала је укупно шест песама:„ Љубити, живети и рујно вино пити, „ Та реч…“, „ Бог“, „ У доба короне“, „ Укус слободе“ и „ Снови у априлу“.

Ј