РУСИЈА
Некима си тајна безмерно далека
скривена од замки белосветских зала,
понекад сурова ил’ к’о душа мека.
Некима си снежна краљица с Урала!
Знам те као птицу рањену у лету,
све џелате твоје озверена лика.
Попут црног једра знам те разапету
кад си умирала без жртвеног крика!
Знам ти све Три сестре, Ану Карењину,
Петроград у пламу белих летњих ноћи.
Ту је Исидора пришла Јесењину.
Ермитаж је блист’о у златној самоћи.
Знам ти белу гарду и повест у збегу,
пуцањ с Ауроре пред свитање зоре
и “Цркву на крви”, крст бачен, у снегу!
Знам за тужни вапај, опустеле дворе…
Знам ти Сибир, степу попут мора равну,
душу благодатну што жар срца скрива.
Знам ти Свете лавре, Веру Православну,
расковник што тајну вечности раскива!
Душан Комазец
(Прочитано: 72 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.287.305 пута)
Хвала Вам господине јовићу!
(потребно је раздвојити трећу и четврту строфу, да би песма била у истом облику у којем је и написана)
Tehnički propust. Biće ispravljeno.
Pozdrav.
Исправка извршена.
Сад је уредно у сваком смислу.
Поздрав.
Хвала лепо!