TРАГОМ ЧИСТЕ ДУШЕ

Rating: 10.00/10. From 2 votes.
Please wait…

ТРАГОМ ЧИСТЕ ДУШЕ

Још чувам у кораку топлу прашину,
јутра што на мајчину душицу миришу,
пре него што  године донеше  тишину,
у којим ветрови, стара сећања бришу.

Па дани кад је мраз био једини другар,
док пред школом дрхтим, а снови се губе,
кад је уздах био мали, бели жар,
док зиме, хладно и реско љубе.

Онда велики град и кошава што не стаје,
као лопов је кроз џемпер кости пила,
град који узима много, а мало даје,
док младост и нада беху једина крила.

А после дођоше…
године под туђим кровом, у бујичној реци,
свака цигла дома знојем заливена,
градих зидове и кров својој деци,
ону кућу што је у младости уснивена.

Сад у кући седим, ал’ зидови се хладе,
лета пролазе а свако у свој свет зароњен,
у сусрету без додира, сред  празне параде,
човек оста сам, у себи заробљен.

И кад сивило дана прелије чашу до краја,
ја склопим очи и пустим да ме мирис ветра води,
тамо где још увек има сунца и старог сјаја,
тамо где срце мало, у сну опет босо проходи.

Још сањам орах стари, где ми први корак оста,
чувам зрно светлости док ме овај живот листа,
под његовом сенком надања никад доста,
ту где је душа моја, настала од неба чиста.

                                                            Драгојло Јовић

(Прочитано: 53 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.287.297 пута)

Аутор: Dragojlo Jović

Пензионер.

3 мишљења на „TРАГОМ ЧИСТЕ ДУШЕ“

  1. No votes yet.
    Please wait...

    “Еве остаре, а још се не наживе, још не напоја’ и не нацелива’…
    Још ми за лепотињу и убивању срце гин и вене!
    И Kоштан, туј песму, тој време да ми појеш…
    А тој време више не дође.
    Ете за тој ћу време ја жалан да умрем,
    с’с отворени очи у гроб ћу да легнем.
    Пој „жал за младост”…
    За моју слатку младост,
    што ми тако у ништо отиде, и брзо остави.
    Пој и викај гу.
    Моли гу, нека ми се само још једанпут врне,
    дође, да гу само још један пут осетим,
    помиришем… Ах……”
    Ваша пјесма је дивна носталгична, зато Вам шаљем Миткетов одломак из Коштане.

  2. No votes yet.
    Please wait...

    Hvala Miro.
    U svakom od nas živi neki Mitke. Jedni to “junački” kriju,a ja onako prosto i istinski napišem kako mi duša ište.
    Nisam siguran šta je bolje, kad je poezija u pitanju.
    Pozdrav.https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif

    1. No votes yet.
      Please wait...

      Не не треба крити, зашто би. Наравно да треба писати онако како душа иште.
      Вјерујте све моје пјесме су проистекле из душе, не пишем професионално, пишем емоцијама, личним доживљајима, препознатљиво не баш као Ви, али пишем онако како знам.
      Поздрав драги мој пјесниче!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif