СУЗЕ ИЗДАЈИЦЕ
Још ми сузе за животом
Кану као издајице
Па низ боре лица старог
Претворе се у бујице.
А онда се успомене
Ко зло време котрљају
Низ године пропадају
Вировима снагу дају.
Тек у позним годинама
До спознаје човек дође
Да смо били, пењали се
Али баш све брзо прође.
И док чекаш ново сутра
Не знајући да већ си јуче
Воденички точак брз је
Мало меље, више туче.
Још ни подне мислиш није
Живот неку замку спрема
Па ти онда ситно броји
Да саопшти да те нема.
А ти само мирно сневај
Да ће бити лепших дана
Свевишњи кад живот даје
Забележи и крај кад је.
Зато певај своје песме
Нек се глас далеко чује
Земаљски је живот кратак
Живи живот док је вакат.
Драгојло Јовић
(Прочитано: 19 пута, 5 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.183.901 пута)
Ех, кад би Драгче младост знала, пјесма животна, мелодична, фантастична.