ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Марина Адамовић

Марина Адамовић – Ниш. Рођена 1962. године у Нишу. Студије француског језика је започела на Филолошком факултету у Београду, али је наставила студије права у родном граду. Поезију објављује у електронским и другим часописима и заједничким књигама. Објавила је штампане збирке песама “Curriculum vitae” и “Психоделија минијатуре” и неколико електронских књига кратких прича, мисли. Чланица је Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша, члан и Удружења песника Србије и ЦГ, Међународног удружења књижевних стваралаца и умјетника “Неказано”, Хуманитарне фондације Буди хуман-Александар Шапић (Банка Доброчинства). Живи и ствара у Нишу.

Данас Вам представљамо Мaрину Адамовић песникињу из Ниша, чланицу Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, са чланском картом број 1. За сарадњу са Марином на сајту www.poezija.rs имамо у евиденцији да је почела од 6. фебруара 2010. године, (а почела је много пре) када је на сајту поставила прву песму САН и од тада до данас(27. 4.2020.) Марина је на нашем порталу објавила још 953 прилога, чланака, углавном поезије, али и своја друга књижевна дела. Наше дружење било је углавном виртуелно, на сајтовима, фејсбуку, поетским часописима и разноразним зборницима поезије. Али било је успешно јер је иза њега остао рад. Изузетак је био дружење на Грзи 17. 7.2010, које је било лепо и незаборавно! Уживајте!

Прочитајте Марининих 953 песме на Блогу ПоезијаСРБ

Александра Пејић, Љубодраг Обрадовић и Марина Адамовић

SAN

Bilo je divno leto
kada se setih zime
i one zadnje reči
koja još uvek boli.
Nije je nosio vetar,
nije je prekrio mrak…Osetih oblake blede,
pune grumenja soli.
Dizali su mi pogled na ispisano ime.
Misli sam skrivala vešto
i gonila ih na leto,
a stihovi tekli sami-
o begu, strepnji, o tami.
Ugledah opet tebe i ono naše vreme:
sumorno ćutiš i žmuriš
posle još tmurnije priče…
zašto mi dušu kradeš
i vraćaš pakleno breme?

© Marina Adamović