Године пролазе, наоштрене,
туробне,
саме,
као сећање.
Лепо.
Понекад болно.
Кисело и млако,
као вино на сунцу,
Оног тренутка
када схватиш да га губиш,
у теби се рађа нада
Умиреш
као човек,
са неком надом.
Нада.
То је све?
што ти остаје
у твојој пуној књижици
живота.
Сањаш, молиш Бога
за још
лепог живота,
оног
што га проживе
Молиш ?
А знаш да је касно
Свећа ти је догорела
(Прочитано: 50 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.279.378 пута)
Не тако, ти си млађи од мене 8 година и ја не сматрам да је моја свијећа догорела.
Јасна ми је твоја болест, али немој да те обесхрабрује.Видиш како се лијепа поезија пробудила у теби. Пријатељу мој, ни мој живот није био нимало лак, ако се некад видимо причаћемо.
Немој да клонеш духом, живот је ипак лијеп, а за дјечицу ваља живјети.
Извини што сам узела слободу да те савјетујем.
Поздрав од искреног пријатеља!
Драга Миро
Нисам ја клонуо духом , са мојом болешћу ја се борим двадесет година ,знамо се добро . Писао сам о. Нади , Вери коју на крају везује Љубав . Оне се буде полако . Битно је да се пробуде . Поздрав од пробуђеног ?!