Добродошли!
LASTA
Dolazi zima, hvata se mraz
Sunce prestaje da greje
Sanjam tvoj obraz,
Lice mi se smeje
Hladno je. Pašće prvi sneg
Ti i dalje nisi tu, i dalje te nema.
Prva lasta spremna je za beg-
Odlazi. To više nije dilema
Razmišljam o tebi, svaka si misao
I dalje za sreću upalim ti sveću,
Da li to uopšte ima smisao?
Laste su spremne. Odlaze. Kreću. Настави са читањем “LASTA – Sara Radovanović, Beograd”
У овим тешким смутним и безвредним временима када је потребан душевни мир и молитвена тишина ,
Kада мисли и слутње јуришају на бедеме сопствених проблема , створених да руше и наносе бол стварања појединцу.
Креативност и идеје губе битку са самим собом , у величанственом походу на темеље иновативних снова , које поседују само ствараоци , идеје за које и живот вреди изгубити,
У тренуцима свеопштег хаоса рођеног у сопственој глави .
И све то , пре брисања блудне прошлости , која убија сваки покушај да се створи нешто изузетно
Док у сну трчим плавим сафиром мога достојанства , погледом смртника разбијам своје мисли стављене у епрувету пуну смртних грехова живота ван божије благодети.
Последњим уздахом смрти пред страшну олују , мисли скривених у облацима од себе самих , ми пловимо у доба смртно жељене слободе , у време некрштених снобова суве глупости .
Који својим кварним мислима хране зло , што настаје у нашем егу , препуном самог себе .
Спреман сам да узмем све ненаписане песме , да све речи довољне за једну идеју пијане непроспаване ноћи , бацим низ ветар у надолазећу олују кроз прозор мојих снова пуних људске таштине
.
O jeseni kleta sumorna i ledna
što tišina u te moje vreme briše
kao stara slika večna a već bledna
u svakom se dahu ka ponoru njiše
Na usahloj grani prošlost mirno sedi
u senama davno izgubljenih dana
rastače se grubo,počinje da bledi
ova siva jesen pesmom ispevana
U oku se sene zgaslih dana roje
ko jesenji plamen što u grud’ma gori
u tišini duše porazi se broje
dok sećanje staro kroz maglu žubori
Sad jesen u meni tužne boje plete
dok slika u oku pod ledom se slama
i da male laste ka jugu ne lete
bez mene jeseni bićeš večno sama.
autor
Jovica N. Ðorđeviċ
31.10.2025g.
Не кваси око вољена земљо
Долазили су ти многи освајачи
Дрско кварили љепоту твоју
Мрски туђинци злобнији и јачи.
Не страхуј најдража моја
Недај сузи из рањеног ока,
Твоја туга силника срамота,
Пучина морска бескрајно дубока.
Не тугуј пресвета земљо,
Сваки њихов корак је клет,
Овакве чека коначан суноврат,
А тебе до Васељене часни лет.