.
O jeseni kleta sumorna i ledna
što tišina u te moje vreme briše
kao stara slika večna a već bledna
u svakom se dahu ka ponoru njiše
Na usahloj grani prošlost mirno sedi
u senama davno izgubljenih dana
rastače se grubo,počinje da bledi
ova siva jesen pesmom ispevana
U oku se sene zgaslih dana roje
ko jesenji plamen što u grud’ma gori
u tišini duše porazi se broje
dok sećanje staro kroz maglu žubori
Sad jesen u meni tužne boje plete
dok slika u oku pod ledom se slama
i da male laste ka jugu ne lete
bez mene jeseni bićeš večno sama.
autor
Jovica N. Ðorđeviċ
31.10.2025g.
(Прочитано: 40 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.029.248 пута)
