ЛУЧА ОД КРЕМЕНА
Сабрали смо земље, проветрили срца
приступамо најзад најпречему делу,
дижемо се с песмом, ко да искра врца,
уз молитву струна новимо је белу.
Камен је у срцу, прионуо телу,
издижемо белег, што га враг свак руши,
да Владики Другом вратимо капелу,
сјединимо светло што тиња у души.
У Ловћена јеци што у веке бије
умукле су муње, стишала се туча,
са венцем у кљуну орао се вије
и пали се свећа, микрокозма луча.