ШЉИВИК МОГА ЖИВОТА – КОЗИЋ САША

Као млађи , сањао сам да имам воћњак ,шљиве „Моравке“, да печем и продајем ракију , да се мало смирим.

Срљао сам, брате, много . А , како обично бива , живот је имао друге планове . Младост је појела моје снове .

Оженио сам се , добио два сина , радио много , мучио се, стан купио , Опремио га, средио .

И кад сам дочекао године да уживам са женом плодове нашег труда и рада yзе их моја болест . Разболех се

Опасно.

Одох у пензију , И у колица . Опет ми се пробуди жеља за шљивиком . Могао сам . Пара имам више него док сам радио.

Али џабе , болест је јача.

Синови отишли на другу страну , ја и жена планирамо , бању .

 

_________________________

МОЖДА САМ- Здравка Пап

Можда сам цвет
у камену што се крије
и чека кап јутарње зоре.

Можда сам нага песма,
којој не треба пехар и капа,
да би се поносила стихом и речју.

Можда сам сувише стара
и сувише сама
што још увек тебе чека.

И никад се кајати нећу,
што си ме вајао по својој мери
и што ми ниси дозволио да сањам.