LASTA
Dolazi zima, hvata se mraz
Sunce prestaje da greje
Sanjam tvoj obraz,
Lice mi se smeje
Hladno je. Pašće prvi sneg
Ti i dalje nisi tu, i dalje te nema.
Prva lasta spremna je za beg-
Odlazi. To više nije dilema
Razmišljam o tebi, svaka si misao
I dalje za sreću upalim ti sveću,
Da li to uopšte ima smisao?
Laste su spremne. Odlaze. Kreću.
Skupile se u jato, poletele ka jugu
Da li pomisliš na mene?
Ili sada voliš neku drugu?
Je l’ ti barem nekada misao krene?
Da dodjem kod tebe?
Da sednem na voz?
Ne čujem ti glas,
zaboravila sam ga skroz
Da ne gubim vreme?
Možda ipak je kraj
Još tečeš mi kroz vene,
Prokockah naš mali raj
Laste su stigle. Završile svoj let
Napraviše gnezdo, odmaraju krila
Ti si nekada bio ceo moj svet
Je l’ ću ikada čuti opet;
“Volim te moja mila”?
Nekada sam sanjala da me nosiš kroz prag
Da li ću zauvek za tobom patiti?
Od svega, ostao je samo trag
Da li ćeš si i ti meni
kao lasta svojoj kući vratiti?
© Sara Radovanović, Beograd
😍😍😍👏👏👏
