Добродошли!
Има ли у твојој души
бар мало светла,
осим цинизма у речи
и вечите потребе
да поквариш све
што срцу припада?
Има ли још жеље
трептаја страха,
или тихог марша
истине што лаже
јер се боји
да прозбори?
Има ли нечег
што је у теби
криво никло,
па сада тихо
моли да се исправи?
Лутам својим успоменама , полако губим нит стварања идеја .
Jурим реку истине и изгубљених мисли , које још шапућу , успомене записане на камену мудрости , сакривеном у дубинама моје душе .
Манастирски творци искрене молитве вековима тишину крију у искри љубави што лепрша духом невидљивих и видљивих сила природе , које само истина велике љубави може да покрене .
У авантуру живота , што стиже из мртвих делова изгубљене , тихе језе сопственог срца , која полако увлачи смртно заљубљене , а изгубљене у вероватноћи , да је то то.
Када душа јечи у отпору срца према вољеној , мислећи да га не воли , спремна на све за само мало , мало среће…