КРИК – КОЗИЋ САША

Пођем пре неки дан код лекара имао сам заказано Нисам отишао , нису ми дали . Блокадери

Рекох им : Имам дијагнозу , мултипла склероза .То што ме не пуштате , ништа вам као и мени не значи . Лека за мене нема.

Ћутали су . Ветар је донео лавеж пса , помешан музиком .  Тишина наста.

Куму сам рекао : Врати ме кући Не разумем да слободно умним људима не смета блокада.

Да творци песама ћуте и трпе. Знам , нећу моћи овако дуго да трајем.

Да их трпим , не могу . Али док сам жив , мој крик биће већи.

Већи од њихових блокада,и туђег кукавичлука.