МОГАО САМ – КОЗИЋ САША

Као сасвим млад ,

могао сам да скочим на облак ,

да прескочим планину . Могао сам да летим , весело као лептир ,

да чујем шапуте ,

магичне ноћи .

На моме јастуку ,

да сањам снове достојне једне усамљене брезе ,

у шуми јабланова могао сам .

Нисам .

Дошла је старост ,

Седа коса .

Не скачем на облаке

Не прескачем планине

Не летим…

Чујем шапате на моме јастуку

Сањам недосањане снове

младости моје .

УСПОМЕНЕ -Здравка Пап

Због тебе сам
Побегла од себе
И од среће која ми припада
И нисам се пуно радовала

Свака суза
Намењена теби
Није дошла ниоткуда
И није се посрећила

Ја те стално гледам
И не могу да се чудим
И не могу да те мрзим
И ако си превршио меру

И сад живим тамо где те нема
И где срећа застајкује и прашта
И милује жеље које нису твоје
И сузама брише старе успомене…