Док ћутим бележим одјеке горке тишине .
Који упорно покушава да уђе у мене.
Да слике девичанства мога тела
Преузме као своју оставштину вечне борбе црног и белог
Које се воде у мени као у епрувети за рађање неког новог света
Суровог да суровије не може да буде веће
Од мога испегланог тела опремљеног за даљу употребу у овом тренутку
Док ветар разноси полен и мирисе природе која се буди у нама
После сурове и хладне зиме жељне топлоте тела који се распада
У таласима воље сирове крупне стварности наше историје .