У журби сретох тебе —огризак јабуке бацаш на земљу палиш цигару , трчиш на станицу .
Не одвајам поглед од твоје сукњице и твојих витких ногу , Бога молим да те опет сретнем .
И док сам полако почео да те заборављам , насмејану и задовољну срећем те у аутобусу
Бог ме ипак чује , милостив је .
Улазак контролора натера мене и Њу да истрчимо напоље.
Погледи нам се сретоше —прхнусмо у смех.
“Ја сам Слађа. А ти?” И то беше окидач
за нашу љубав.