ЛАВИРИНТ – Љубодраг Обрадовић

ЛАВИРИНТ

Кад зором у снове крећеш, зашто ме ни у сну нећеш?
Зашто да се не надам? Ја те волим: у сну, на јави,
зими, у пролеће, лето, јесен… И док круг окрећем 
улицом, чекам сав занесен, да ме срећа избави. 

Ја те волим! Пратим те на улици, слици и речи,
магновењу. Моја си мисао, мој смисао, нада …
У откровењу. Ја те волим! Права љубав све лечи.
Ветар све жеље свемиром носи, а љубав пострада.

Настави са читањем “ЛАВИРИНТ – Љубодраг Обрадовић”