Добродошли!
ПРОЛЕЋНЕ МИСЛИ
Чини ми се, као мала,
бејах већа
од облака и дрвећа.
Очи беху зеленије
од потока и прoлeћа.
Чини ми се, као јуче,
руке су ми биле дуже
за загрљај попут дуге,
да обујме цео свет.
Настави са читањем “ПРОЛЕЋНЕ МИСЛИ – Мира Јовановић”
Искрен сам,
према себи.
Сву моју поезију ,
ако се тако може назвати ,
показујем свима.
Не тражим похвалу,
већ потврду.
Да наставим…
да пишем.
Све што напишем,
што доживим
у вировима времена,
или у сновима ,
истина је.
О њој пишем.
Сви моји страхови,
сва моја надања,
откривају моје мисли.
Време тече,
иде… лети,
некад брже од снова,
брже од самог живота.
Тек кад се деси,
схватиш да си жив.
Живиш, сањаш, мислиш, идеш ,све то зовеш животом.
А заправо,
битишeш
као стуб
у протоку
времена.
_________________________
Залутало срце
Сањало је некажњено
И није се насмејало
И није се огрејало
Залутало срце
Сакрило је тугу и уздахе
И тражило да се смири
И да сија ко раније
Залутало срце
Чекало је знак са неба
И сакрило све што није добро
И одједном прогледало
Залутало срце
Бројало је дане кад ће да се врати
И загрли осмех који му припада
И никада више не понови грешку