Месец: фебруар 2024.

ВОЉЕНОМ – Ања Симић

Ања Симић, Нови Сад

ВОЉЕНОМ

Хајде, док нам самоћа бедни страх штити,
Обасјај ме погледом од сувог злата
Јер, сутра ме, овде, више неће бити-
-бежаћу од новог, измишљеног рата.

Да си само мало више мени сличан,
И ти би од буке окретао главу,
Нашао би стих љубавни, необичан,
И мислио тихо на његову славу.

Не умеш ти тако. Без горде сумње знам
Да предвечерњих мисли зид не ствараш сам,
‘Место тога, без гласа, њима причам ја
И чувам их, стрпљиво, од свакаквог зла.

Урезано жицом лежи твоје име
У кори; не старог храста, већ срца мог.
Колико ћу дуго тешити се тиме
Да осмеха нема што лепши је од твог?

Дрско ћу да желим, макар много било,
Таман да ми се све друго ускратило:
Само, никад више, да не тражи праву
Моја света слика и кец у рукаву.

Настави са читањем “ВОЉЕНОМ – Ања Симић”

PRONAĐENA OMAMA – Zvjezdana Preradović

 

 

 

 

 

 

Zvjezdana Preradović, Beograd

PRONAĐENA OMAMA

Zna li ljubav krasnopevom
ocaklinu svoje odanosti,
k’o plamičak u traženju,
k’o odlaganje večnosti, prepozanti.
Moje oči, od suvog vina
purpurom tvojih zenica se poje.
U bludnom penušcu odložismo Večnost.
A trebalo je mnogo…
….. mnogo sunaca unedriti i zalučiti.

Tražismo se u džepovima lutalica,
na obalama reka prolivajući omamu.
U brokatnim kićankama što  se uz bedra sljube pronađosmo vetar.
Na uglu gde crtaš tuge  zakitih hibiskusom nedra.

Siđi niz šume eho.
Pusti obećanja strninom brda.
Ne ostani prašina na putu.
Nudim ti ciklame sa vinskim mirisom zagrljaja

Настави са читањем “PRONAĐENA OMAMA – Zvjezdana Preradović”

Arsenije Loma-Miroslav Krnjeta

Kroz vatre si gazio
sa sabljom se rodio,
sve šume,reke,planine,
pevaju ti pesmu srbine.

Barjake svetosavlja srbijom podigao
borbama zulumćare kumbarama oterao,
svaka zora krvava ti bila
sabljama sekao sultanova krila.

Rudnik planino šalji orla
pretekao junak barut groma,
vetrova sloboda,Takovo,Topola,
okove skida Arsenije Loma.

СЛИКЕ

ЗРНО ТАМЊАНИКЊЕ – Првослав Пендић Пенда


ЗРНО ТАМЊАНИКЕ, – Првослав Пендић Пенда, Крушевац

ЉУБАВ И ВИНО – Александар Милановић, Крушевац

ЉУБАВ И ВИНО – Александар Милановић, Крушевац

МОЗАИК ЉУБАВИ – Дуња Јовановић, Гимназија Крушевац

Дуња Јовановић, Гимназија Крушевац

ЉУБАВ У ЧАШИ – Емилија Николић, Пирот


Емилија Николић, Пирот

ЉУБАВ ВИНОМ БОЛИ – Првослав Пендић Пенда


Првослав Пендић Пенда, Крушевац

ЉУБАВ ВИНОМ БОЛИ

Вино! Вино, црвено дајте,
А ви господо засвирајте.
Запевајте о њој и вину,
Да ме опију не дајте!

Вином точите бокале
За љубав њену и очи плаве.
Њима прво, па да запевају
Ону о мајци кад преклиње сина.

“Мани се вина, само њу воли
Ти се вином тешиш, а њу вино боли”.
Свирајте господо свирачи!
Ту, баш ту ми запевајте.

“Дајте вина хоћу лом
Дајте музику на сто”.
Руменијег дајте ко образи њени,
Хладној зими, плавој жени.

Свирајте господо свирачи!
На танкој жици ме нађите,
Од дима и вина будите јачи
Душу ми на памук вадите.

Вино, вино ми дајте
Лек за душу отпевајте.
Хоћу да чујем крчму и планину,
О крчмарици и руменом вину.

Ноћас да ми нисте сели.
Ноћас кафану и вино певајте,
Нек’ заћуте ”Багремови бели”
Певајте ми ”Виногради зрели”.

Почните са граном од бора.
Хеј Марице вина нам донеси,
Ноге босе нек’ милују росе.
А кад сване рујна зора,

Вино и свирачи нек ме кући прате
Њу нек ми пробуде, па нека се врате…
Ипак има нешто што се више воли
То је љубав њена, која вином боли.
Настави са читањем “ЉУБАВ ВИНОМ БОЛИ – Првослав Пендић Пенда”

НИСАМ МOГЛА -Здравка Пап

Нисам могла
пронаћи мир у тренутку
среће, туге и беса.
Бројим до десет
да се смирим,
лаж ме погоди
у сред срца,
мир желим
с обе руке.

Нисам могла
песму да запевам
кад душа плаче,
почнем да јецам
и успомене у сузама
по јастуку слажем.

Нисам могла
зло да пожелим,
душу да нахраним,
срећа ми крива није.
Од љубави извежена,
моја је умрла давно
у додиру лажном.

Нисам могла
истину да кријем
и претварам се лажно,
а знам да патиш и плачеш
више од мене
и да туга твоја
буде утеха моја,
нисам могла!

ЉУБАВ И ВИНО – Драгица Илић


Драгица Илић – Панчево

ЉУБАВ И ВИНО

У себи носе моћ и чаролију
опојну, слатку и жестоку.
Поруку шаљу кроз ужитак
док чула стварају параноју.

Баршунастим додирима
свиленкастим укусима,
раскошно исписују ноте
мелодијом својом срца кроте.

Питкоћом својом изазову тајну,
вечне помаме у бескрају.
И љубав заволи вино,
и вино испија љубав.

Настави са читањем “ЉУБАВ И ВИНО – Драгица Илић”

ЛАБУД И ЉУБАВНА ПЈЕСМА – Валентина Милачић


Валентина Милачић, Бања Лука

ЛАБУД И ЉУБАВНА ПЈЕСМА

Сутон је,
стуб, из језера једро,
на њему галеб чучи,

боје на хоризонту
несвакидашње за децембар,
патке и гуске клизе по води,
неколицина шетача у журби.

Један лабуд молу пришао ближе,
непомичан дуго мирује на води,
урони каткад и крилима
све око себе забијели,

лабуд, бисер језера,
крилима плијени тајне
неба и воде,
слијева боје, стихове,
у слику љубавне пјесме.

Настави са читањем “ЛАБУД И ЉУБАВНА ПЈЕСМА – Валентина Милачић”

DOK VINO SE PENUŠA I  K’O RASINA TEČE – Maja Đukanović


Maja Đukanović, Čačak

DOK VINO SE PENUŠA I  K’O RASINA TEČE

U stvari, kad bolje razmislim,
Život je naš,
K’o buteljka vina,
Ponekad gorka,
Ponekad fina.
Na stolu stoje
Spojene čaše,
Isprepletane
K’o sudbine naše.
U jednoj je pelin,
U drugoj je med,
Ispijam onako kako
Na koju dođe red.
Vino me polako
Obara s nogu,
A ja se borim
Koliko mogu.
Kroz glavu mi teče
Hiljadu reka,
Osim onih glavnih,
Tu je i pritoka neka.
I te mi pritoke
Haos prave,
Kad prodube vir
U potiljku moje glave.
Pa me povuku
U dubinu jaza,
A meni se čini
Da tu je baza.
Da od te osnove
Moram poći,
Kroz reke života
Do sebe doći.
Kako bih pronašla
Onu sebe pravu,
Razbistrila od vina,
Već pognutu glavu.
A vino protiče
K’o Rasina dalje
Ostavlja poneki ožiljak
Da u meni traje.
U tom se magnovenju
Otreznim istog trena,
Od mene ostala je
Još samo sena.
Pred tobom razgolićena
K’o kip uspomena stojim,
Navikla da i poraze
U pobede brojim.
Vino mi pitko
Šenluči po glavi,
I tad ti priznam
Da jedini si i pravi.
Pa ti se polako
Pod kožu podvučem,
Da te ljubavlju opijenog
Još jednom dotučem.
Настави са читањем “DOK VINO SE PENUŠA I  K’O RASINA TEČE – Maja Đukanović”

ZAKLETVA – Jovana Knežević

Jovana Knežević, Vlasteljice – Kaona

ZAKLETVA

Morski valovi mirno ljube obalu,
dok se gledam u tvojim očima.
Ljubav i vino slave tu,
Spojeni u jednoj čaši, kao dva prijatelja.

Poljubac nežan
i slatka kapljica vina na usnama tvojim,
obuzeće me kao čaroban san.
Kroz trenutke sreće, put ka srcu tvom krojim…

Koračamo pustom obalom, zagrljeni,
u nadi da će nas ljubav voditi.
Osećajem, snažnim kao plamen, smo ispunjeni
i da prestane, neću dozvoliti.

S godinama, vino sazreva,
a naša ljubav pravi ognjište.
Jednog dana, čuće se svadbena zvona i moja zakletva:
„ Do poslednjeg daha, voleću te.”

© Jovana Knežević

Настави са читањем “ZAKLETVA – Jovana Knežević”