Zvjezdana Preradović, Beograd
PRONAĐENA OMAMA
Zna li ljubav krasnopevom
ocaklinu svoje odanosti,
k’o plamičak u traženju,
k’o odlaganje večnosti, prepozanti.
Moje oči, od suvog vina
purpurom tvojih zenica se poje.
U bludnom penušcu odložismo Večnost.
A trebalo je mnogo…
….. mnogo sunaca unedriti i zalučiti.
Tražismo se u džepovima lutalica,
na obalama reka prolivajući omamu.
U brokatnim kićankama što se uz bedra sljube pronađosmo vetar.
Na uglu gde crtaš tuge zakitih hibiskusom nedra.
Siđi niz šume eho.
Pusti obećanja strninom brda.
Ne ostani prašina na putu.
Nudim ti ciklame sa vinskim mirisom zagrljaja