Вишу не угледах, камним врхом плавет дотакнула. Свјетионик у дједовом оку, кад је тражим, даљинама је тражим, друга изговорена рјеч послије мајке, у времену завијет. Пробуди ме сјећањем кад смо себе знали, кад смо вјеровали, кад се Сунцу поклањало, кад се опирало. Рођени испод планине носили смо оно небо. Кад је враћам у бојама је враћам, тад као да видим неки чудесан из маште свијет.
БЕЗ СУНЦА ШТО СУ
Скучени са собом,
поенти бледих на песама крају,
потекли из мрака, хтели би да светле,
ал како без Сунца, дани да настају?
Без осмеха проживе животе,
они као да се ничег лепог, не могу да сете,
бреме тешко душама разносе,
да су птице да негде одлете.
ЊЕГОВ ПОВРАТАК
Увек је знао кад,
али никад куд,
ипак је отишао,
онда се враћао, враћао,
оном месту одакле је пошао,
али више није било оног места,
на крају је себе изгубио.
Чекао је долазак свој,
На месечини рођења нове наде.
ТЕТ А ТЕТ
Старији сед човек причао је младићу док су чекали воз који их је требао одвести негде. Нико их није слушао, разговарали су издвојени у дубини перона ТЕТ А ТЕТ, причао је старац о добру и злу, како злих у сваком времену има, нечисте савести спречавају смисао нудећи бесмисао. Лоши и постоје да обесмисле живот. Будни мржњом покрећу штету онима који немају злих намера. Судбински предодређени они постоје у тмурним временима безизлаза.
ПЕРПЕТУММОБИЛЕ
Хоћу ли срести ту жену,
која ме питала,
шта је перпетуммобиле.
Када љубав себе храни,
краја нема,
вечна се обнавља.
Па то је страшно,
имати једну љубав, рече,
срели смо се ипак у замаху страсти.
Нисам је тако бајну знао,
ПЕРПЕТУММОБИЛЕ ЈЕ СЕБЕ,
ТУЖАН УПУЦАО.
ИСКРЕ:
– ПРИЈАТЕЉСТВО КОЈЕ ЈЕ ПРЕКИНУТО, НИЈЕ НИКАД НИ ПОСТОЈАЛО.
– ДОЂУ ВРЕМЕНА КАД ЈЕ У ЋУТАЊУ ГЛАС.
– ВОЛЕТИ ДА, АЛИ ДОСТОЈАНСТВЕНО.
Афоризми.
Док седи сам на клупи прилази му пас, ко га је послао помисли.
АНЕГДОТА ИЗ ШКОЛСКОГ ЖИВОТА
У посету у првом разреду дошао је инспектор математике у наш разред, учитељица нас је обавестила и замолила нас да будемо активни. Међутим од страха, нико није хтео да се јавља осим Авде који се иначе никад није јављао. Знајући за његов потенцијал учитељица му рече да на табли нацрта јабуку и док је она разговарала са инспектором Авдо је мирно стајао, у једном тренуку инспектор га упита зашто већ ниси нацртао јабуку? Авдо лаконски одговори: ,,Не знам болан коју да цртам киселу или слатку.
© Андреја Ђ. Врањеш
15. 07.2022. године
