Не, немој ми прићи,
то је само
за оне који су
храбри
само кад гину.
Наједном си
пролећем опијена.
И срећа
и страх
и стрепња
и чежња
по растанку
рађају
слово љубави.
Не, немој ми прићи,
дружићу се са сунцем.
Биће то опомена,
молба младости
да сутрадан
будем неко
ко хоће
да доживи чудо.
Немам више времена.
(Прочитано: 109 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 692.636 пута)
Једно мишљење на СТИХОВА ДИВНИХ УМНА ПЛЕТИСАНКА (СЕЋАЊЕ НА ДЕСАНКУ МАКСИМОВИЋ) – Душан Стојковић