Дан: 28. мај 2022.

САРИНО ПИСМО

Драги мој
пишем ти писмо само да знаш
како те чекам иако прође
више од шест стотина дана
Сећаш се
први пут си ме позвао очима
да уђем у њих
па загрлио трепавицама
Осетила сам
поглед ти има моћ драгог камена
боју цвета
сигурност Плавог анђела
Од тада
нисмо се растајали већ
зеницама причали
оне су често сузама певале.
Драги мој
док пишем ово последње писмо
крај мене расте биљка
од твоје крви под звездама
Док се не вратиш
неговаћу је осмесима
твојим беоњачама
ако се не вратиш
знаћу где си, најдражи .
May be an image of 2 people, people standing and indoor

Rezultati konkursa „KAPIJA MOJSKINJSKOG NEBA“ u Makrešanu

Medjunarodni pesnički konkurs „KAPIJA MOJSKINJSKOG NEBA“ U Makresanu kod Krusevca je zavrsen. Na konkursu se prijavilo 88 pesnikinja i pesnika iz osam zemalja čije se pesme objavljuju u Zborniku koji je u pripremi.

Bodovanjem stručnog žirija u sastavu:

  • Nermina Adžović Mustagrudić iz Podgorice,
  • Tijana Rapaić iz Novog Sada,
  • Milorad Kostić iz Sarajeva i
  • Ljubodrag Obradović iz Kruševca.

Objavljujemo rezultate slavodobitnika:

U kategoriji na zadatu temu: ZA SABORNIK

1. Gordana Pavlovic iz Beograda „Mojsinjska sveta gora“………………………….24 poena
2. Dragojla Divjak Topalovic iz Stare Pazove „Kapija mojsinjskog neba“……22 poena
3. Ljiljana Tamburic iz Kruševca „Magija mojsinjskih suma“……………………20 poena

Настави са читањем “Rezultati konkursa „KAPIJA MOJSKINJSKOG NEBA“ u Makrešanu”

MAGIJA MOJSINJSKIH ŠUMA – Ljiljana Tamburić

MAGIJA MOJSINJSKIH ŠUMA

Zatekoh se u grimiznoj šumi, zagrljenoj Moravama dvema,
-K’o izletnik ili ko isposnik? U meni se stvorila dilema…
Mahovinu gazim bosih nogu, prsti mi se igraju sa žirom,
slavuji se bore sa tišinom, ja koračam s’ nekim čudnim mirom.

Tad’ devojku sretoh kako peva, molitvenu pesmu nepoznatu:
-Ja sam vila iz davnih vremena…-
Skromni krst joj na tananom vratu…
-Hvala Bogu da vidim čoveka, kako gazi travu Svetog gaja,
sve zaraste u trnje i granje, nema više nekadašnjeg raja.

Beše ovde nebeske lepote, od crkava, mnogih manastira…
Orilo se od brujanja zvona i pojanja svetih kaluđera.-
Niz obraze krenuše joj suze, predade mi iz jeleka svitak,
reče- Čitaj, sve ćeš razumeti, to je srpski, kao rosa pitak.-

Ja se trgoh, pa otvorih svitak, a na njemu istorija piše:
Manastiri, crkve, svetilišta u Mojsinjskim šumama se kriše.
Sveti Roman poče da ih gradi al’ pomože i Car Lazar dosta,
od Đunisa do grada Stalaća, Sveta gora srpska tada posta.

Vila nesta a ja krenem šumom, voštanice vidim kako gore
na kamenu s’ isklesanim krstom u deliću od hrastove kore.
-Da li gore Ili mi se čini? Onda, čujem poje se psaltiri…
Svuda zdenci lekovite vode da se sedne, duša da se smiri.

Sa istoka Sveti Roman šapće, molitvom nas u obnovu zove…
Sveta gora srpska tiho plače:
-Okitite mojsinjske bregove.
Sad Stevanac, Stalać i Braljina zaboravu ne daju da vlada,
dok na Vrata Srbije kroz klanac, prah vremena neminovno pada.-

Sa Poslona topli vetar duva, dve Morave u treću se liju,
Tromoravlje svetu vodu nosi, hrišćanima k’o veru da piju.
Zatekoh se u grimiznoj šumi, sav zanesen čudesnom magijom…
Kad otvorih oči, videh sebe,
u crkvi sam, slušam liturgiju.

Ljiljana Tamburić

Tamnica

Konje prežu, sve u belo kreče,
u tamnicu cveće mi donose,
hoće dušu da mi raščereče,
blaga daju boli mi nanose.

Nude meni tri tovara zlata,
podlost tiho sad uzima meru,
da ja izdam svog rođenog brata,
dukatima obraz da mi peru.

Nude meni devu iz harema,
svete kule sa Bosfora grada,
da ne vidim da se zulum sprema,
da ne vidim kako brat mi strada.

Bež’te hulje ja ne želim zlata
ni svoj obraz ja neću da blatom,
zar da izdam svog voljenog brata,
kome jadan posle da se vratim.

Mrsko pljujem na glave vam lude,
za spas duša Bogu palim sveće,
zar ne znate za čestite ljude,
koji brata nikad izdat’ neće.

autor
Jovica N. Đorđević