Туђи цвет

 

Данас ми се самује
тихује
и не треба ми нико
нико ко не уме тишине да разуме.
Данас сам далеки неки свет
туђи цвет
ни ветар данас не желим ту
ни мирис ружа што
најављује лето
ништа не желим
ништа нећу
само тишину
ноћ
што пре ноћ да дође
да свет прекрије тама
да месечина открије
све што прекрива светлост дана.
Данас ми се самује
тихује
и не треба ми нико
нико ко не уме ћутњу да разуме.
Данас сам путник временских путева
туђих улица и туђих градова.
Нигде пријатељског лица
само се тишина смеши
и ноћ грли и душу лечи
од страних људи
од грубих речи.
Данас ми се самује
тихује
душа се ноћи радује
јер ноћ, ноћ никад не лаже
ништа не крије
и свему право лице открије.
Данас сам нигде
и нико
и ништа
само тишина
само мрак
далеки неки свет
туђи цвет.

( ’21. )