NEMANJA U TOPLICI – Miljojko Milojević

NEMANJA U TOPLICI

Kad jarka duga nad Banjskom gori
Čudesni miro zrači Crkva Stara,
Toplica tiho legendu žubori
O mirotočivom svecu sa Hilandara.

Tad Fines, grad između dveju reka,
Koloniju rimskih ratnih veterana;
Il Toplicu do dvanaestog veka;
Bele Crkve pre turskog zemana;
Kuršumliju do današnjih dana,
Blagosiljaju sveti Simeon i Ana.
            
          1.
Kad Nemanja bi odabran za župana
U Toplicu čim pristiže
Na ruini hrama rimskih veterana
Pravoslavnu crkvu diže.

U toj crkvi, međ bokore jorgovana,
Za lepih dana, i kad ledni vetar briše,
Velmože i garda, Nemanja i Ana,
Bogumili i sebri Bogu se moliše

Al, ubrzo, mladi Vizantijski car,
Najmoćniji vladar pravoslavnog sveta,
Iz Toplice progna županski par
I spali crkvu od kamena i drveta.

Настави са читањем “NEMANJA U TOPLICI – Miljojko Milojević”

Sorabi – Miljojko Milojević

SORABI

Posvećeno magistru Ranđelu Janićijeviću
zemljopiscu, povesničaru, pesniku
i vrsnom autohtonisti.

                                    
Podunavlje, Zadunavlje,
Dunav plavi-Fison stari
Crno more što naliva
Sunce jarko dok ga zari
Soprabe će još da sniva-
Jer Srbija cvetna, živa,
Sorabska je plodna njiva.

Od Pločnika, Bubnja, Vinče
I Starčeva, Branjevine…
Do Lepenskog starog Vira,
Moj Sorabe, bakra prinče
O tebi se dokaz kopa i pribira

Da otkloni silne laži
Što ih German zli servira
Da Sorabe ne uvaži…

Ko su bili ti Venedi
Kraj Dunava što se zbili?

Vend do Venda- sve Srbenda!

Настави са читањем “Sorabi – Miljojko Milojević”