GLAS-Miroslav Krnjeta

Lažni glasni Hanibali
trule su vam parole,
slonovi i vojske vam pali
a kako sad moguli svetski dole.
Gde seljak u nebo gleda
radniku od bola ruke trnu,
sad lajete dolazi snežna beda
dajte narode pšenicu zlatnu.
Sinovi laži,zlatnog teleta,
bogovi rata,gospodo Versaja,
vreme je da osetite tereta
nosite okove, kuće svetskih dahija.
Bacili ste sveto u smeće
sekli šume trovali reke
gazili Hrista trpali krst u vreće
za judine dukate prodali potomke i pretke.
Nestalo bahanalija debelog dvora
plašite se hajduka,Garibaldija,Robespjera,
ne spavate,drhtite od noćnih mora,
čeka vas zora i bandera.
Kažete dolazi najteža zima
pa deri narod bajkama i porezima,
kad nema rešenja gurni raju u rat
a vi ćete pevati i zaraditi procenat.
Prođe život dok pravite metar puta
dosta više maski i mandata,
leba tražimo i malo života
zaboravili smo šta je lepota.
Gurali ste kule ispod svakog lista
zaboravili Gospoda Isusa Hrista,
faraoni šibali ste bez milosti
poješće vas vaše podlosti i bahatosti.
Radnik i seljak neka slavi Gospoda
gospodari će lizati kačamak sa poda,
ili sveti krst ili proleteri
na vrata dolaze besne zveri,
ili Božiji prst.

ATI NE SEDLANI – Glosa – Jasmina Dimitrijević

NA PO PUTA

Ostale su za mnom bašte jorgovana
Sjaj proleća moga, šum pesme i vrela
Studena me jesen na po puta srela
I po meni pada suho lišće s` grana.

Autor: ALeksa Šantić

ATI NE SEDLANI

Ostala mi tamo njiva neorana,
livadica moja u korov zarasla,
ati nesedlani vezani uz jasla,
ostale su zamnom bašte jorgovana.

Još se sećam pesme i seoskog prela,
dok se vito kolo po poljani plete,
sviračima prsti po dirkama lete,
sjaj proleća moga, šum pesme i vrela.

Otišla sam davno, mada nisam htela,
pobegla bih rado od ovog sivila,
nestaše i snovi što sam tamo snila,
studena me jesen na po puta srela.

U duši mi crno, crnje od katrana,
noge ko drvene nekuda  me nose,
nepresušne suze moje oči rose,
I po meni pada suho lišće s` grana.

© Jasmina Dimitrijević Srbija
12.12.2021.