У Србији, надомак Сталаћа,
Мојсињске се протежу планине,
у њима наша монашка браћа,
подигла свете насеобине.
У таквој Мојсињској „Светој Гори“,
за тиху молитву места скрита,
ту манастире Бог дивне „створи“,
од дошлих монаха Синаита.
Та „Света Гора“ молитву скрила,
између река што журно теку,
тиха молитва давно је била,
јоште у четрнаестом веку.
А живот миран, повучен и тих,
много монаха као и поста,
земља света поштована од свих,
и таква света до данас оста.
Пред нама је сада утабан пут,
што нам казује куд ваља ићи,
иако знамо да трњем посут
ми њим можемо у вечност стићи.
Треба да свако нађе себе ту,
па да на молитвама буде у:
Архангелима, Светом Јовану,
Мрзеници и Светом Роману.
