Месец: јун 2021.

ПОНОВО ЋЕ БОЖУРИ ЦВЕТАТИ – Љиљана Тамбурић

ПОНОВО ЋЕ БОЖУРИ ЦВЕТАТИ

Рузмарини свили гране и божур не цвета
Под оловним небом, око српске цркве
Све је мање мирисних, црвених букета
Све чешће се чује небо кад јаукне.

И не знамо више који су по реду
Страдалнички дани што изнова бoлe
Не може ни отац оставити чеду
Без суза и патње наслеђено поље.

Газиместан живи живот дубоко под травом
Ту му срце куца пуно крви свете
Оклопници ту спавају међу сном и јавом
Покрила је црна земља њихове скелете.

У књигама староставним истина је записана
Јавља нам се са небеса кроз муње и звезде
У срца је наша српска од давнина уклесана
Та кoлeвка, где још увек орлови се гнезде.

Настави са читањем “ПОНОВО ЋЕ БОЖУРИ ЦВЕТАТИ – Љиљана Тамбурић”

ЗАВЕШТАЊЕ – Љиљана Тамбурић

ЗАВЕШТАЊЕ

На Косову ливада зелена
Земља црна крвљу натопљена,
Божурови, подигли су главе
На Видовдан јунаштво да славе.

Нема тамо данас оклопника,
Ал је земљи историја тешка.
Памти небо, памти Грачаница
Сва та храбра од јунака лица.

Памти трава што изнова ниче,
Памти зора што изнова свиће.
Цар Лазар је дао завештање
Да се слави оно испаштање.

Видовдан је видео страдање
Остало је српско Јеванђеље,
Остала нам вера у истину,
Храброст, наду и правду небеску.

Настави са читањем “ЗАВЕШТАЊЕ – Љиљана Тамбурић”

Voleo sam jednu ženu – Miško Pločić

Voleo sam jednu ženu
Voleo sam lepotu njenu
Dugo,voleo sam je
A,sad više ne…

Voleo sam jednu ženu
Voleo sam osmeh njen
Dugo ljubav bila mi je
Al,sad više nije…

Ljubav naša nestala je
Kao duga posle kiše
I ona mene volela je
Ali ne voli me više…

Rastasmo se jedne noći
Rastanak je tužan bio
Plakala je kao rosa
Ni ja suze nisam krio…

Otišla je svojim putem
Drugim putem otišao sam ja
Nestala je jedna ljubav
Rastala se srca dva…

Voleo sam jednu ženu
Voleo sam sve na njoj
Bila je moja ljubav
Bila je život moj.

ДА ЛИ СЕ НЕКАДА ПИТАШ *Драгојло Јовић

ДА ЛИ СЕ НЕКАДА ПИТАШ

Да ли се некада питаш
Куд таласи река плове
Да ли тајне наше носе
За љубави старе, нове.

Да ли реке мутне и далеке
У недрима тајне крију
Ил на ушћу и увиру
Таласима све прекрију.

И док седиш на обали
Док чемерне мисли имаш
Не говори реци ништа
Издаће те ко у рату
Извидница са бојишта.

Тихо пати и не збори
А таласу што жубори
Реци само лепу причу,
Замоли га да прећути
Кад од њега тајну траже
И кад громко, громко вичу.

Настави са читањем “ДА ЛИ СЕ НЕКАДА ПИТАШ *Драгојло Јовић”

Šta se može – Miško Pločić

Sunce sija
U šumi miriše cveće
Moje usne tvoje
Više poljubiti neće…

Cveće cveta
Na livadi raste trava
Mi se rastajemo
A slasno pase krava…

Ptice pevaju
Lagano potok žubori
Ja idem svojim putem
I ti novu stranicu otvori…

Настави са читањем “Šta se može – Miško Pločić”

Очев одговор

Мили сине мој,

Узданице моја, надо

Мој велики мучениче

Велико ти хвала на извешћу

да си нам здраво и живо


Свој  родитељски крст изнећу до краја,

као што ти носиш крст овог проклетог века

Мајци не могу, не смем, ни у очи да погледам

све мислим да ме погледом оптужује што нисам уз тебе


Ми од вајкада тако: плуг, рат, смрт

Еј, судбино!

Деца су ми проходала између ровова и гробова

А потом свадбе, весеља, синови

Држимо се за земљу чвршће од пиревине


Лелек је прво што памтим,

лелек жена, мајки и сестара

И испод земље ове одјекују вапаји

Кад су звона лупала

И црне мараме ко црне заставе

и мирис тамјана


Велим ја тако, ко за себе,

На земљи свако почиње,

под земљом век завршава

Бори се синко часно да имаш,

да би и другоме могао помоћи

Ако си поштен, велики си као Бог

Ако си непоштен сићушан си као црв


Стога никако не смеш да клонеш

Уздај се у Бога,

Бодри се надом, па да нам се вратиш

и да ти нејач одраста у родитељском крилу

Да из њега излете к`о из гнезда

у бољи живот од овог


Како би српство стресло ланце окова

Осветниче Косовских јунака

За свету Славу у Бој!

Боже здравља да се сретнемо

и пуним срцем погледамо

очи у очи у нашој мајци Србији

Српски редов пише оцу

Добри мој и мили оче,
еве да ви се јавим
да сам Богу `вала жив и здрав,
које исто и вама желим

Сећам се оцо, како палиш воштаницу
и молиш Господа за живот
и здравље својих најмилијих
Сада се моли за мене, за све нас у туђини.
Тешка судбина својом неминовношћу,
доделила нам је изгнанство

Кад је било преко Албаније
Око нас само лед и глад
Самоћа и тешка туга
ми легла на душу
Три дана и три ноћи нема леба, нема ники…
Један корен кукуруза трајао нам више дана,
један ред зрна – на један дан…
Воду смо пили из коњских стопа

Гледао сам како слажу лешеве на гомиле
и једна црна лађа долази те утоварују
Одвози их и као у раку
спушта у плаву гробницу
Да бар падоше на пољу части и славе!?
`Вако, ћутећи, али плачући без суза
помолисмо се Богу
за душе и да им грехе `прости
Мир пепелу њи`овом!

Господ Бог и свети Никола,
уздамо се, да нас превезу преко сиња мора
и да нас врате до наших долина и гора,
да пољубимо још једном у свом веку
шаку земље, мајчице Србије

А сад ми остајте здраво оцо
Са пуним срцем најтоплије благодарности
прими поздраве од сина,
који ти љуби руку.

ДОСЕТКА

Имаћемо сате и опоје силне
када занос крене са душа нам меких.
И, к’о неки људи из рата претекли,
тражићемо мај и крошње обилне…
Кад потражиш мир под раменом слабим
које душа, за те, ојачала није,
шарено се цвеће (за подглавље) свије,
и боје сеоске, као на тараби…
А кад дођеш мојој рани, милој,
и када кажеш: Мењати ћу се ја…,
ако прође пљусак поред чврстих стреја,
у теби се, тад, ни не бије бој…

НЕК БУДЕ ВРЕМЕНА

Мокар… Некад пун, а добро учен сату,
припреман да доба прихватити нећу,
опремљен за ходник и собу грлату,
још не слажем списе (за сутра) и одећу…

Од тога што читах, и о чему мислих,
доста ничег верни поноси нам даху…
Нек буде времена и што мање покислих:
Чекаћемо (с муком), а ви то у маху!

Не горе ми, ноћас, отоци под слојем
као бакља што је стражар, Критом, носи…
Дуже би пред Кланцем стајао, о којем
говоре да Грк још, пред њим, пркоси…

Не помуте верност ови чврсти крсти,
вести што говори да трчаху скупа,
а тек да је сваки припадао врсти,
што не беше ником, а ни данас, скупа…

Они неће поћи, видеше то скоро,
и тај осет беше, њима, јако лак,
на једно старо подсећање, бледо: Што је, у рат, мор’о
поћи и тај ђак?