Очев одговор

Мили сине мој,

Узданице моја, надо

Мој велики мучениче

Велико ти хвала на извешћу

да си нам здраво и живо


Свој  родитељски крст изнећу до краја,

као што ти носиш крст овог проклетог века

Мајци не могу, не смем, ни у очи да погледам

све мислим да ме погледом оптужује што нисам уз тебе


Ми од вајкада тако: плуг, рат, смрт

Еј, судбино!

Деца су ми проходала између ровова и гробова

А потом свадбе, весеља, синови

Држимо се за земљу чвршће од пиревине


Лелек је прво што памтим,

лелек жена, мајки и сестара

И испод земље ове одјекују вапаји

Кад су звона лупала

И црне мараме ко црне заставе

и мирис тамјана


Велим ја тако, ко за себе,

На земљи свако почиње,

под земљом век завршава

Бори се синко часно да имаш,

да би и другоме могао помоћи

Ако си поштен, велики си као Бог

Ако си непоштен сићушан си као црв


Стога никако не смеш да клонеш

Уздај се у Бога,

Бодри се надом, па да нам се вратиш

и да ти нејач одраста у родитељском крилу

Да из њега излете к`о из гнезда

у бољи живот од овог


Како би српство стресло ланце окова

Осветниче Косовских јунака

За свету Славу у Бој!

Боже здравља да се сретнемо

и пуним срцем погледамо

очи у очи у нашој мајци Србији

Српски редов пише оцу

Добри мој и мили оче,
еве да ви се јавим
да сам Богу `вала жив и здрав,
које исто и вама желим

Сећам се оцо, како палиш воштаницу
и молиш Господа за живот
и здравље својих најмилијих
Сада се моли за мене, за све нас у туђини.
Тешка судбина својом неминовношћу,
доделила нам је изгнанство

Кад је било преко Албаније
Око нас само лед и глад
Самоћа и тешка туга
ми легла на душу
Три дана и три ноћи нема леба, нема ники…
Један корен кукуруза трајао нам више дана,
један ред зрна – на један дан…
Воду смо пили из коњских стопа

Гледао сам како слажу лешеве на гомиле
и једна црна лађа долази те утоварују
Одвози их и као у раку
спушта у плаву гробницу
Да бар падоше на пољу части и славе!?
`Вако, ћутећи, али плачући без суза
помолисмо се Богу
за душе и да им грехе `прости
Мир пепелу њи`овом!

Господ Бог и свети Никола,
уздамо се, да нас превезу преко сиња мора
и да нас врате до наших долина и гора,
да пољубимо још једном у свом веку
шаку земље, мајчице Србије

А сад ми остајте здраво оцо
Са пуним срцем најтоплије благодарности
прими поздраве од сина,
који ти љуби руку.

ДОСЕТКА

Имаћемо сате и опоје силне
када занос крене са душа нам меких.
И, к’о неки људи из рата претекли,
тражићемо мај и крошње обилне…
Кад потражиш мир под раменом слабим
које душа, за те, ојачала није,
шарено се цвеће (за подглавље) свије,
и боје сеоске, као на тараби…
А кад дођеш мојој рани, милој,
и када кажеш: Мењати ћу се ја…,
ако прође пљусак поред чврстих стреја,
у теби се, тад, ни не бије бој…

НЕК БУДЕ ВРЕМЕНА

Мокар… Некад пун, а добро учен сату,
припреман да доба прихватити нећу,
опремљен за ходник и собу грлату,
још не слажем списе (за сутра) и одећу…

Од тога што читах, и о чему мислих,
доста ничег верни поноси нам даху…
Нек буде времена и што мање покислих:
Чекаћемо (с муком), а ви то у маху!

Не горе ми, ноћас, отоци под слојем
као бакља што је стражар, Критом, носи…
Дуже би пред Кланцем стајао, о којем
говоре да Грк још, пред њим, пркоси…

Не помуте верност ови чврсти крсти,
вести што говори да трчаху скупа,
а тек да је сваки припадао врсти,
што не беше ником, а ни данас, скупа…

Они неће поћи, видеше то скоро,
и тај осет беше, њима, јако лак,
на једно старо подсећање, бледо: Што је, у рат, мор’о
поћи и тај ђак?

ДАНАШЊА ПЕСМА

Она, данас, није овде. За ме.
А већма ме обухвата спокој…
Кроз тутњаву паунске галаме
покушавам, к’о они,
не знати о њој…

Она, данас, није овде. За ме.
Отишла је да обиђе своје
што немају ничим да се сраме,
а тек кад је у питању
ово јагње моје…

Воде, данас, нису овде биле…
Разлиле се, мало, да освеже крај…
И наспрам ратника страшнога Атиле
оне, за собом,
остављају рај…

И долазе. И још расту, за ме,
пипајући (успут) неке ситне стене…
Долазе, јер знају и саме
да дуго без њих
једно семе вене…

IZVORNA GRUPA CRNUĆANKE-OJ RUDNIČE TI PLANINO STARA-Miroslav Krnjeta

Oj Rudniče ti planino stara
iz tebe se Jasenica stvara,
od vas dvoje ništa lepše nije.
Vi ste ponos cele Šumadije.
Kada momci pođu na igranke,
tu ćeš videt jelek i opanke.
Svira frula,svira harmonika,
lepo peva naša Šumadinka.
Iz tebe se Jasenica stvara
bistra vodo kad si izvirala,
mislila si kud bi proticala.
Kroz proplanke i kroz polja ravna,
gde te čeka Šumadija slavna.
Reka teče kroz polja krivuda,
Rudnička se pesma čuje svuda.
Jasenice da li Rudnik snivaš,
u Moravu kada se ulivaš.

PROŠLOST

Prošle su godine kako sam ostala bez majke
Prošle su godine od pojave oblaka bez kiše
samo sa srebrnim konfeticama
tokom noći iz njih izleti i Sunce
Prošle su godine od zadnjeg rata koji je
ubio veru u prijateljstvo
Prošle su godine od sna bez naglog buđenja
sa pretnjom mogućim bombardovanjima
Prošla sam i ja slobodna do novog zatvora
usamljena
Ostali su ljudi koji veruju da donose dobro
Gledaju u mene kao u maglu
Ne vide groblja
Ne vide tugu
Ne vide jad
Seju lepotu iz koje izrasta zlo tako visoko da od njega
ni ja više
ne vidim
ništa

 

Comment
Share