СХВАТАЈ ДОБРОТЕ

Њој нежној, живот
оставља сребрно с белом…
Мудрост је чини чедном.
Схватање ствари због
којих је чекати вредело…
И није моја воља нека
притегнута, чврста, прека,
научена и по том знана
да надгледа са свих страна
како јој они, којима је била драга,
остављају своје драго значење…
Њој нежној, живот
оставља сребрно с белом…
Над њом, кад је живот плаши,
тужно, преморено бдење…

242 ПУТА ПРОЧИТАНО

ПОРЕД ПУТА

У селу пред Дубовом (око пута)
углавном је трава,
тамо, већ, дирнута…

Бејах у колима
кад ми се слика пружи
како се магаре,
још, са људима дружи…

И краве се распасле по трави…
Баш тада волан,
због кривине, савих

кад магаре клече,
по трави се ваља.
Види се, здраво је,
и пуца од здравља…

 

257 ПУТА ПРОЧИТАНО

НАКОН…

Ниси се мењала све ове године…
Таква си била и онда,
кад се остављасмо под дрветом,
где је корен остао нем на
расцветале мисли и непромењеност…
Једино си ти и остала спремна…

Увек се понесе неки леп лист
и извади на дан
кад се остављасмо, под дрветом,
да се сети свачега сем на
корен оног дрвета који је и осећао…
Јер си била тада и остала спремна…

263 ПУТА ПРОЧИТАНО

ПРИМЕТ

Приковах мисао, ко потков,
да си прошлог лета једино ти косу скупљала у пунђу
а ево, сада, бројнија нег чета
маса, што носи косе позу такву, но мени туђу,
расула се четвртима града,
што видеше и друга места, те испаде ко парада
пунђи по земљама нашим.
Чекам: Ређаш ко за окрш о ком настаће књига:
први ред су дорати, други алати,
трећи вранци, четврти кулаши
армије твог нежног врата.
Али његов тен је миран, не маша се рукохвата…

235 ПУТА ПРОЧИТАНО

ВИТЕШКОМ РЕДУ СВЕТИ ЂОРЂЕ

Модроплаве-виолет таме посред,
у одаји скромној витешкога стана,
састао се миран Светог Ђорђа Ред
решен да, наксутра, током Видовдана

кад отпочне битка и фијукну стреле
и, о штитове, распрше се копља тврда,
и улубе челичне кациге се беле,
од људских и коњских тела начине се брда,

пођу сви из Реда, под барјаком дивним,
ка центру Османа, око њега стени,
чинећ стазу мечава ударцима силним,
у рухо с грбом српског цара одевени.

И кренуше сви, секућ Турке, к циљу,
а коњи им прескакаше пободено коље.
Од њих дванаест, слутану у изобиљу,
први стиже витез штита с три главе кобиље.

Он смрска султана својим тешким мачем
а, на њега, крену од јањичара стена
те паде под њом, а близу, што ко корбачем
шибала је, паде рука одсечена

топличког војводе, па прободе га сабља.
Друге, још спремне да охолост сатру црну,
сачека оштра, из турских лукова, паљба
и тела им, већ мртва, престаше да трну.

А, под трупом с Косанице витеза,
још сјаји у тами (што страшна се хвата),
и с осталих уз народ и његовог кнеза,
девет медаљона Реда Светог Ђорђа (носише их око врата)…

258 ПУТА ПРОЧИТАНО

БЕДЕМОМ

Правили смо круг кроз добар део града,
једним делом ишли бедемом (крај реке)
чињеним да каква поплава не надвлада
варош; недовољно финим за, на ногама ти, балетанке меке…

Фино ме је опијала сила да кренем у атак
у ком неки ритер, бранећи свој, креће на друге вере свет…
И даље нас је грлио чудно црн мрак
и пратило шибље никло ко за авет…

Атак: дотачем те, једва, у пределу лакта,
да застанеш само, да нешто ти пробам рећи.
Још, ако приђем до усана твојих довратка,
пољупцем бих изнео ти све што не умем говорећи…

Но силе су отишле за одломак трена,
као да их је ветар растерао пољем пустим, голим…
Причала ми је, после, и та ноћ заљубљена
да сувише рано почињем да волим…

254 ПУТА ПРОЧИТАНО

СЕОСКА ПЕСМА

Све што ми је драго ставићу под свилу
некићену, чисту, по боји ко шљива…
Прекрио бих и ту преосталу бригу,
јер се златно иње по тој шљиви прелива…

Чест гост оваквих кућа је јастук подупрен,
пречист. Ту је да уз перје греје…
Присанак, без наде, већ постаје снен
док доле, под даском, ничу орхидеје…

Криво схватам предакове радње,
јасне за чуднодушне људе…
Ствар је таква, па макар било задње
и нека, после, прегорка ствар буде…

Први пут мати своје младо дала
суседу поштеном, добром и без бриге.
Сваке би се ноћи, сигурно, сну предала
јер је знала да суседа таквог нема нигде…

Показа се младо, баш, као у злату.
Сваки педаљ справи. Да сачува очи…
Узеше га брзо. Таман да у рату
потомство им само, још мало, поскочи…

Спадају ли дела као мале сузе
и потеку стаблом, ветром просушене?
Успеле су бриге до нас да допузе.
Али не и драге ко (тек рођено) штене…

Беше сата кад очи упорне
теглише брдом, да што брже стигну,
јер ни једне друге не беху приорне
да младо (са меког), због нечег, придигну…

У још мерно време, кад посете чини, нама драго и једино место,
и кад сваки треба дуг полет да гизда,
још, у мени, шуште старине где, ни мало често,
здрав јастреб (у свили) искрвављеног изда…

То ме бехар храбри. Улио ми неку веру
да скупина лепог за навек потраје. А снуле
турле-турле приносе ми меру
да ти, за сад, само нешто дошапнем. У сујле…

274 ПУТА ПРОЧИТАНО

НА ДРВЕТУ

Ставили су нас у, пажљиво,
изобликоване комаде дрвета,
да красимо модерне одаје
и занимамо госте њихових власника…
Што се мене тиче,
биће ми најбоље ако ме
ставе крај неког платна…
Могу гледати шта ради
и остали свет…

252 ПУТА ПРОЧИТАНО

ПОХВАЛА ТРАВИ

Трава је фино расла и хвала јој на томе… Нарасла је тако (хвала јој и на томе) да се лако може савити и на њу сести а онда, чекати тренуци новог (вероватно ће испасти) помирења…

247 ПУТА ПРОЧИТАНО