Хоће ли ме, драга, наћи твоје очи
У прошлости нашој, где лутам к`о авет
У име нежности ти ме у ноћ врати,
у ноћ пољубаца, кад дадосмо завет
Певале су наде песме твоме телу
што ти усне поји вину оном благо
А сад гошћа буди на моме опелу
по болу ме нађи, само пођи трагом
И пијан, ја памтим све наше поразе
док ти ветар нежно целива образе
јер из чаше исте, наздрављасмо дану
Пићем увек једним, росом на твом длану
А ја сам хтео да под старе дане,
када се крошње пресвлаче у боје јесење
успомене уснама бројим, живе ране
загледан у очи твоје као у кестење
О љубави твојој нећу знати ништа
Благослов још тражим, милост у погледу
Желео сам само крај хладног огњишта
прстима да мрсим косу твоју седу
Скочи на садржај
Добродошли!